MILEVA AJNŠTAJN U SENCI GENIJAPred tajnom svemira
Piše: Vojislava Latković (Vecernje novosti)
Očeva nova služba dovodi Milevu u Zagreb 1892. godine, gde pohađa kao privatni đak Kraljevsku veliku gimnaziju. Škola je primala muškarce, pa je Mileva zatražila i dobila dozvolu da prisustvuje časovima fizike sa svojim drugovima. Ocene iz matematike i fizike su joj, kao i uvek, odlične. Sposobna i uporna, sa primernim vladanjem, imala je svuda pristup, te je zadobila poverenje i poštovanje školskih drugova i profesora. Bila je potpuno predana nauci. Težila je da odgonetne misteriju života i smrti, a posebno je zainteresovao fenomen univerzuma. Da li smo sami u svemiru? Kuda se i kojom brzinom svetlost kreće? - pitala se, razmišljala i verovala da se mnoge nepoznanice mogu izračunati matematičkim putem. Posle treba da se precizno eksperimentiše. To bi bili dokazi - potvrde naučnih pretpostavki, mnogih teorija - govorila je profesorima.Roditelji kćerku šalju u Švajcarsku da bi pohađala IV seminarski razred Više devojačke škole u Cirihu. Posle toga odlazi za Bern, gde je u Saveznoj medicinskoj školi položila maturu sa odličnim uspehom. Na kraju srednjeg obrazovanja, odlučuje da upiše fiziku i matematku na Fakultetu prirodnih nauka. Prijemni ispit je bio težak i ona je bila jedina i prva žena koja je uspela da ga položi i da dobije, uz mnogo poteškoća, indeks na Politehnikumu u gradu Cirihu.Fiziku joj je predavao profesor dr Hajnrih Fridrih Veber. Tu su spadale razne oblasti: zakoni, aparati i metode merenja u elektrotehnici, naučni radovi u fizikalnim laboratorijama, naizmenične struje i druge grane fizike.
Mileva se naročito zanimala za oblasti nebeske fizike, astronomije i nebeske mehanike - kod profesora dr Alfreda Volfera. Rado je proučavala i čitala Kantovu filozofiju i Štadlerovu teoriju naučnog mišljenja. Našla se, kao jedina studentkinja ciriškog Politehnikuma - rame uz rame sa Marselom Grosmanom iz Budimpešte, Jakobom Eratom iz Šafhauzena, Albertom Ajnštajnom rodom iz Ulma i mnogim drugim na grupi kod uvaženog profesora Fridriha Vebera. Strah i trepet za studente, nije želeo da ima ženske kandidate. Ubeđivao je Milevu da pređe na neku lakšu grupu prirodnih nauka koja bi bila srodna ovoj. Ali, uzalud, ova mlada srpska devojka bila je uporna.Kolege joj ukazuju pažnju, imaju respekta više zbog njenog umeća nego zbog toga što je bila najstarija među njima. Već se upadljivo izdvajala u radu na proračunima. Njeni rezultati su uvek brzi i tačni.
Mileva se naročito zanimala za oblasti nebeske fizike, astronomije i nebeske mehanike - kod profesora dr Alfreda Volfera. Rado je proučavala i čitala Kantovu filozofiju i Štadlerovu teoriju naučnog mišljenja. Našla se, kao jedina studentkinja ciriškog Politehnikuma - rame uz rame sa Marselom Grosmanom iz Budimpešte, Jakobom Eratom iz Šafhauzena, Albertom Ajnštajnom rodom iz Ulma i mnogim drugim na grupi kod uvaženog profesora Fridriha Vebera. Strah i trepet za studente, nije želeo da ima ženske kandidate. Ubeđivao je Milevu da pređe na neku lakšu grupu prirodnih nauka koja bi bila srodna ovoj. Ali, uzalud, ova mlada srpska devojka bila je uporna.Kolege joj ukazuju pažnju, imaju respekta više zbog njenog umeća nego zbog toga što je bila najstarija među njima. Već se upadljivo izdvajala u radu na proračunima. Njeni rezultati su uvek brzi i tačni.
Najmlađi student na grupi, Albert Ajnštajn, primeti to i priđe joj kako bi je malo bolje upoznao. Osetio je poštovanje, ali i čudnu radoznalost. Otvoreno joj reče: "Vi, koleginice, sve sa lakoćom rešavate, kao od šale... Meni ne ide baš najbolje. Nisam uvek dovoljno pažljiv i strpljiv. Kako vi uspevate? Dobro, znam... mora da se dosta trudite..."
No comments:
Post a Comment