Krava i vo u bioskopu

`Sveti Georgije ubiva azdahu`, a ona, plava, zategnute peglane kose u fensi farmericama i laznim frencom na rukama kaze - e, a taj, Lazar Ristovski...taj...ko je to? Cula sam da je neki glumac...

Na ekranu statisti, krv, rimejk Kosovske bitke, a ona i dalje jede semenke, pljuje i u tome joj svesrdno pomaze kreten, vo ili majmun koji je isto tako fensi i isto tako nacitan kao devojka mu.

Telefoni se cuju. E, u bioskopu sam...a-a gledam neki film...da, da , pa mozeeeee, Branislav Lecic je na Ceru a peglana guska, krava, nevaspitana kretenka i dalje razgovara i prepricava svoje dnevne totalno njoju bitne bezvezne dogadjaje iz njenog bezveznog zivota. Oces kolu? E, vidi idu sada, a gde? Gde ce? A jel mrtvi ovi? Ma, mrtvi su...Ovaj i dalje odgovara...decko noge si mog`o da podignes, daj da omirisemo i njih kada svoj prljav ves, svoje neznanje i nekulturu istesas i mases tako javno i smelo. To je tvoje ordenje, kao tim ratnicima na platnu, tim glumcima nagrade na festivalima. Ponekad se pitam za koga oni igraju? Da li znaju sta je ostalo od njihovog naroda, od publike ove zemlje. Ostalo je jedno veliko NISTA, jedna praznina glupih, nevaspitanih generacija koje ne znaju od granda dalje. A ovi na Ceru su poginuli svi.

Boze, spasi nas...

ps. drage zivotinje, oprostite