Firencu, jedan od najlepših gradova ne samo Toskane, već cele Italije, ne treba doživeti kroz organizovanu turu uz dosadna objašnjenja turističkih vodiča, treba je otkriti sam. Ako hoćete da osetite pravi firentinski duh, zaobilazite mesta pored turističkih atrakcija i potražite manje popularne crkve, tvrđave i bašte po gradu. Njih obično nema u vodičima, ali će vam svaki lokalac reći koje mu je omiljeno mesto odakle možete da gledate grad. Kada se umorite od svega, pronađite svoje nove sugrađane pored reke Arno u nekom od zavučenih kafića raštrkanih po isprepletanim polumračnim uličicama. U ovoj avanturi najskuplja stavka je putovanje, jer smeštaj u nekom od hostela sa italijanskim marmelada doručkom možete pronaći za 15 do 20 evra. Najpotrebnije su vam udobne patike, jer ako ne želite da hodate po osam sati dnevno i tako barem pet dana, onda bolje nemojte ni da idete. Subotom oko tri po podne polazi voz iz Beograda za Veneciju, prvu destinaciju na putu ka Firenci. Venecija je najlepša izjutra, upravo onda kada voz iz Srbije i stiže u taj grad. Na ulicama nema dosadnih turista koji se kreću u čoporima, dok njihovi vodiči obično drže zastavicu, kišobran ili neki drugi predmet visoko u ruci, podsećajući na vođe čopora. Turisti izviru tek oko podneva, pa se odmah treba uputiti do Trga Svetog Marka. Posle čuvenog italijanskog espresa, u bilo kojem restoranu na trgu, zaputite se pravo na more i probajte da uhvatite poslednje trenutke izlaska sunca iznad venecijanskih katedrala. Posle toga više nije važno kuda ćete ići jer gde god da odete, imaćete još jedan čitav dan za Veneciju u povratku! Imaćete dovoljno vremena da usput osmotrite nekoliko predivnih crkava, mostova i pokušate da shvatite da ovaj grad nema nikakve veze sa ostatkom sveta!
Vozom kroz Toskanu Voz za Firencu iz Venecije kreće oko tri po podne i stiže oko šest. Moj hostel je bio blizu stadiona „Fiorentine", na rubu grada. Autobusi u Firenci idu stalno, mada s kraja na kraj grada možete stići za nekih sat i po vremena hodanja. Cena karte je 1,10 evra i s njom možete da menjate autobuse u trajanju od sat i 10 minuta od momenta od kad je otkucate. Pre toga obavezno kupite vodič sa znamenitostima grada, ali pazite da autor bude Italijan! Veče u Firenci je manje zanimljivo od dana. Ulice su osvetljene dovoljno da možete da se snađete, ali se valjda podrazumeva da ćete sedeti u nekom od centralnih restorana ili kafića koje ćete naći u turističkim vodičima za američke turiste. Firentinci na turiste ne gledaju previše blagonaklono, iako grad živi od njih. Zato, ako hoćete da osetite pravi firentinski duh, zaobiđite bilo koje mesto u centru grada ili bilo kojem od najvećih trgova i to ostavite za jutro. Ionako je veliki broj tih mesta pravljen po ukusu Engleza i Amerikanaca, služe čiz kejk, kinesku hranu i sve ono što nema veze s Italijom. Firentinci obično idu na mesta pored reke Arno i sede po baštama zavučenih kafića raštrkanih po isprepletanim uličicama. Ako želite da ih upoznate, tu nećete pogrešiti. Pronađite obavezno i neki tradicionalni restoran u kom se, kao u pivarama, obično sedi zajedno s drugim gostima i jede divljač s medom i drugi lokalni specijaliteti. Firenca će vas, usput, uvući u mrak srednjovekovnih zgrada sa drvenim žaluzinama, kaldrmama isprepletanim sa ponekim parčetom asfalta i mirisom dobrog espresa.
Muzej na dan U srcu Firence, na trgu Duomo, nalazi se najlepša građevina u celom gradu, bazilika Santa Marija del Fiore. Njena kupola je veća od svih krovova u Firenci i možete je ugledati sa bilo kojeg uzvišenja u gradu. Ne postoji čovek koga ovakva građevina ne može da fascinira. Od stepeništa do zvonika, vodilo se računa da svaki detalj bude priča za sebe. A građevina je sastavljena od stotine detalja. Tu su anđeli, sveci, freske, reljefi, murali... sve se prepliće, prožima jedno drugo i na kraju ostavlja bez daha. Ukoliko se uveče, ipak, nađete u centru grada, kupite pre toga za tri do pet evra vino „kjanti", zaštitni znak cele Toskane, u čijem srcu leži Firenca. Dođite do bazilike i nađite neko od stepeništa koje gleda na ovu građevinu. Mladi Italijani sede svuda po trgovima, stepeništima, a po nekima čak i leže. Lako ćete ih uočiti, jer obično piju samo vino, za razliku od došljaka kod kojih su češće limenke s pivom. Uglavnom, zavalite se na neko stepenište i uživajte u bazilici. Naravno, nemojte lomiti flaše i slično jer će italijanski policajci začas da vas privedu. Karte za muzeje, dvorce i crkve se kreću od dva do 15 evra, ali im je prosečna cena oko deset. Za tu prosečnu cenu možete (bez čekanja u redu) da posetite muzej Ufici. Da biste videli sve, potrebna su vam bar tri i po sata. Ne treba propustiti ni Akademiju, u kojoj se nalazi Mikelanđelov David, po mnogim kritičarima najsavršenija statua čoveka ikada. Ova mesta ne bi trebalo da se posete u istom danu, jer toliku količinu umetnosti čovek teško može da „svari". Kada obiđete most Vekio, palatu Vekio, crkvu Santa Marija Novela, palatu Strozi, kapelu Mediči i sve ostalo što možete da se vidi u centru grada, obavezno pređite na drugu stranu reke. Zaputite se ka tvrđavi Belvedero, a pre toga svratite u dvorac Piti. Samo u bašti ćete ostati barem sat vremena!Skrivena mestaJedan dan odvojite i za trg Santo Spirito, gde u maloj radnji živi Roberto Ugolini, jedan od malobrojnih preostalih italijanskih obućara koji još pravi cipele ručno. Na tom istom malom trgu, zaboravljenom od stranaca, naći ćete kuću Guađani, tipičan primer renesansne građevine. Kada se umorite od pešačenja, potražite početnu stanicu autobusa broj 12, blizu glavne železničke stanice. Sedite u njega i upustite se u avanturu razgledanja grada, jer će vas ovaj autobus za 1,10 evra voziti skoro kroz ceo grad! U Firenci se ponašajte kao da ste tu oduvek, probajte da pronađete što više skrivenih mesta kao što je botanička bašta blizu trga Slobode i fontana u obliku padajućeg zmaja. Tražite sve detalje ovog grada u kojem su stvarali Leonardo, Mikelanđelo, Botičeli, Petrarka, Dante. Ni sami Firentinci ne znaju šta su im svi ti umetnici ostavili po gradu, a možda ćete baš vi naći neki novi detalj!
Poslovna zena
No comments:
Post a Comment