Nađemo se na ‘Fejsu’“, čuvena rečenica među mladima gotovo da je zamenila doskorašnje „ćao“ ili „vidimo se večeras“, jer je prema svim istraživanjima „fejsbukovanje“ postalo najpopularniji način međusobne komunikacije. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je u Srbiji u junu zabeleženo 2.064.220 korisnika ove mreže! Gotovo izvesno - to nije konačan broj, jer korisnika je iz dana u dan sve više, a među njima je najviše mladih. U poređenju sa brojem stanovnika kojih je oko sedam i po miliona, statistički se može zaključiti da skoro svaki četvrti stanovnik Srbije, jer dobar broj posetilaca ima po dva „profila“ na ovoj mreži, „visi“ na „Fejsbuku“.
Slobodno vreme
Srbija jeste po broju korisnika rangirana kao 40. država u svetu na „Fejsbuku“, ali to ne bi trebalo da „teši“ ni roditelje ni nadležne, jer njegova upotreba ima epidemijske razmere.
Mnogi su druženje po kafićima zamenili razmenom poruka i „čatovanjem“, odnosno razmenjivanjem poruka preko „Fejsbuka“ što mnogima ispunjava kompletno slobodno vreme, često i cele noći. Upravo veliki postotak onih koji koriste internet zbog druženja naveo je mnoge poslodavce u svetu da zabrane upotrebu „Fejsbuka“ na radnom mestu jer takva vrsta zabave bitno utiče na produktivnost zaposlenih. Kazne su rigorozne, u pojedinim kompanijama čak sledi otkaz.
Realno i fiktivno
U najvećoj meri korisnici u Srbiji su skloni da internet koriste na prvom mestu za komunikaciju, prvenstveno „Fejsbuk“, slanje i primanje mejlova (79,2 odsto), a nakon toga za igranje igrica, preuzimanje različitog onlajn sadržaja (64 odsto), traženje informacija o proizvodima i uslugama...
Jelena Petrović-Desnica, sociolog, smatra da bi država trebalo ozbiljno da se pozabavi uticajem socijalnih mreža poput „Fejsbuka“.
- Svako vezivanje za računar, poput socijalnih mreža, četa, igara... gde korisnik sedi ispred ekrana ceo dan, predstavlja zavisnost. Takav je i „Fejsbuk“. On je zanimljiv jer predstavlja i zamenu za upoznavanje i druženje - kaže naša sagovornica.
Prema podacima istraživanja Beogradske otvorene škole, skoro polovina srednjoškolaca koji svakodnevno koriste internet, barem jednom je pristala da se uživo susretne sa osobom koju su upoznali onlajn. Među njima je svaki četvrti nekada davao lažne informacije o sebi, a skoro 40 odsto ispitanih tvrdi da ih je druga osoba koju su upoznali na taj način slagala u vezi sa svojim identitetom, najčešće u vezi sa godinama ili fizičkim izgledom.
Međutim, iako se roditelji najčešće boje da će njihovoj deci nešto neprijatno da se dogodi na internetu, a čije strahove dodatno podgrevaju mediji nekritičkim izveštavanjem, opasnost ne leži samo u „onom sa druge strane“. Jelena Petrović-Desnica veruje da je mladima „Fejsbuk“ zanimljiv zato što im omogućava da kreiraju vlastiti identitet bez opasnosti da ih društvo odbaci. Stvaraju svoj „internet profil“ u skladu sa tuđim očekivanjima, odnosno čine sebe privlačnijim, boljim, jačim…
- Opasnost ove društvene mreže po ličnost osobe je ta što ona pruža mogućnost da imate nekoliko likova u jednom. To je problem, jer se s tim prolazi bez negativnih posledica. Takođe, gubi se i granica između realnog i fiktivnog, pa korisnici nemaju odgovornost prema onom s kim su u kontaktu - objašnjava Petrović-Desnica.
Zavisnost ili navika
Naša sagovornica takođe dodaje da je tačno da je „Fejsbuk“ koristan, ali da je pitanje koliko ljudi mogu da kontrolišu granice upotrebe i zloupotrebe, kao i korisnog i destrukcije.
Ono što ohrabruje, bez obzira na to što je „Fejsbuk“ ušao u svakodnevni govor, jeste da mladi ipak nisu u većoj meri postali zavisni od ovog načina zabave. Milan Radovanović, defektolog koji se bavi prevencijom i lečenjem bolesti zavisnosti i ostalih poremećaja u ponašanju, smatra da je za sada veoma mali broj tinejdžera zavisan od kompjutera, a još manji od „Fejsbuka“. Ono što Radovanović ističe jeste razlika između zavisnosti i problematičnog ponašanja. Naime, zavisnost je klinički poremećaj koji se određuje na osnovu dijagnostičkih kriterijuma, dok problematična upotreba interneta nije težak poremećaj, ali ipak uzrokuje posledice. I u njemu se vide neki znaci zavisnosti, ali nema dovoljno kriterijuma da bi to zaista i postala.
- Zavisnik je osoba koja ne može bez interneta, dok ona koja ima problematično ponašanje to može. Korišćenje „Fejsbuka“ spada u problematičnu upotrebu interneta, pa tako deca umesto da uče ili spavaju, vreme provode ispred ekrana, dopisujući se sa drugarima - kaže Radovanović.
Naši sagovornici se slažu da, osim sporadičnih istraživanja kao što je to uradila Beogradska otvorena škola, nema ozbiljnog društvenog angažmana države.
- Kod nas nema istraživanja u ovom smeru. Sada problem vidimo tek kada roditelji potraže pomoć. Biće bolje za celokupno društvo da se ozbiljno istraživanje sprovede što pre, pošto mi sada možemo samo da nagađamo razmere problema - zaključuje Jelena Petrović-Desnica.
Slobodno vreme
Srbija jeste po broju korisnika rangirana kao 40. država u svetu na „Fejsbuku“, ali to ne bi trebalo da „teši“ ni roditelje ni nadležne, jer njegova upotreba ima epidemijske razmere.
Mnogi su druženje po kafićima zamenili razmenom poruka i „čatovanjem“, odnosno razmenjivanjem poruka preko „Fejsbuka“ što mnogima ispunjava kompletno slobodno vreme, često i cele noći. Upravo veliki postotak onih koji koriste internet zbog druženja naveo je mnoge poslodavce u svetu da zabrane upotrebu „Fejsbuka“ na radnom mestu jer takva vrsta zabave bitno utiče na produktivnost zaposlenih. Kazne su rigorozne, u pojedinim kompanijama čak sledi otkaz.
Realno i fiktivno
U najvećoj meri korisnici u Srbiji su skloni da internet koriste na prvom mestu za komunikaciju, prvenstveno „Fejsbuk“, slanje i primanje mejlova (79,2 odsto), a nakon toga za igranje igrica, preuzimanje različitog onlajn sadržaja (64 odsto), traženje informacija o proizvodima i uslugama...
Jelena Petrović-Desnica, sociolog, smatra da bi država trebalo ozbiljno da se pozabavi uticajem socijalnih mreža poput „Fejsbuka“.
- Svako vezivanje za računar, poput socijalnih mreža, četa, igara... gde korisnik sedi ispred ekrana ceo dan, predstavlja zavisnost. Takav je i „Fejsbuk“. On je zanimljiv jer predstavlja i zamenu za upoznavanje i druženje - kaže naša sagovornica.
Prema podacima istraživanja Beogradske otvorene škole, skoro polovina srednjoškolaca koji svakodnevno koriste internet, barem jednom je pristala da se uživo susretne sa osobom koju su upoznali onlajn. Među njima je svaki četvrti nekada davao lažne informacije o sebi, a skoro 40 odsto ispitanih tvrdi da ih je druga osoba koju su upoznali na taj način slagala u vezi sa svojim identitetom, najčešće u vezi sa godinama ili fizičkim izgledom.
Međutim, iako se roditelji najčešće boje da će njihovoj deci nešto neprijatno da se dogodi na internetu, a čije strahove dodatno podgrevaju mediji nekritičkim izveštavanjem, opasnost ne leži samo u „onom sa druge strane“. Jelena Petrović-Desnica veruje da je mladima „Fejsbuk“ zanimljiv zato što im omogućava da kreiraju vlastiti identitet bez opasnosti da ih društvo odbaci. Stvaraju svoj „internet profil“ u skladu sa tuđim očekivanjima, odnosno čine sebe privlačnijim, boljim, jačim…
- Opasnost ove društvene mreže po ličnost osobe je ta što ona pruža mogućnost da imate nekoliko likova u jednom. To je problem, jer se s tim prolazi bez negativnih posledica. Takođe, gubi se i granica između realnog i fiktivnog, pa korisnici nemaju odgovornost prema onom s kim su u kontaktu - objašnjava Petrović-Desnica.
Zavisnost ili navika
Naša sagovornica takođe dodaje da je tačno da je „Fejsbuk“ koristan, ali da je pitanje koliko ljudi mogu da kontrolišu granice upotrebe i zloupotrebe, kao i korisnog i destrukcije.
Ono što ohrabruje, bez obzira na to što je „Fejsbuk“ ušao u svakodnevni govor, jeste da mladi ipak nisu u većoj meri postali zavisni od ovog načina zabave. Milan Radovanović, defektolog koji se bavi prevencijom i lečenjem bolesti zavisnosti i ostalih poremećaja u ponašanju, smatra da je za sada veoma mali broj tinejdžera zavisan od kompjutera, a još manji od „Fejsbuka“. Ono što Radovanović ističe jeste razlika između zavisnosti i problematičnog ponašanja. Naime, zavisnost je klinički poremećaj koji se određuje na osnovu dijagnostičkih kriterijuma, dok problematična upotreba interneta nije težak poremećaj, ali ipak uzrokuje posledice. I u njemu se vide neki znaci zavisnosti, ali nema dovoljno kriterijuma da bi to zaista i postala.
- Zavisnik je osoba koja ne može bez interneta, dok ona koja ima problematično ponašanje to može. Korišćenje „Fejsbuka“ spada u problematičnu upotrebu interneta, pa tako deca umesto da uče ili spavaju, vreme provode ispred ekrana, dopisujući se sa drugarima - kaže Radovanović.
Naši sagovornici se slažu da, osim sporadičnih istraživanja kao što je to uradila Beogradska otvorena škola, nema ozbiljnog društvenog angažmana države.
- Kod nas nema istraživanja u ovom smeru. Sada problem vidimo tek kada roditelji potraže pomoć. Biće bolje za celokupno društvo da se ozbiljno istraživanje sprovede što pre, pošto mi sada možemo samo da nagađamo razmere problema - zaključuje Jelena Petrović-Desnica.
Blic
No comments:
Post a Comment