Божић

Према Библији Исуса, Божјег сина, родила је Девица Марија, уз помоћ свога мужа Јосипа у граду Ветлејему. Цар Аугуст заповедио је пописивање становништва па су Јосип и Марија кренули на пут. Због гужви нису могли наћи место у свратиштима па су на крају завршили у штали, окружени домаћим животињама где се Исус родио.
Анђели су пастирима дојавили вест о Исусовом рођењу па су први видели дете. После је звезда репатица довела света три краља до Исуса.
Призор у бројним приказима и уметничким делима укључује свету породицу, три краља (мудраца) - Балтазара, Мелкиора и Гашпара који су Исусу донели поклоне - злато, тамјан и смирну. Често се праве и јаслице које укључују фигурице наведених особа, заједно са животињама и шталом. Прве јаслице је направио свети Фрањо Асишки 1223. године у природној величини.
Приказ рођења Исусаа по Лукином јеванђељу (1-2):
У оне дане изађе наредба цара Аугуста да се проведе попис свега света. Бејаше то први попис извршен за време Квиринијевог управљања Сиријом. Сви су ишли на попис, сваки у свој град. Тако и Јосип, будући да је био из дома и лозе Давидове, узиђе из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју - у град Давидов, који се зове Ветлајем - да се подвргне попису заједно са својом заручницом Маријом која бијаше трудна. И док су били онде, навршило јој се време да роди. И породи сина свога, прворођенца, пови га и положи у јасле јер за њих није било места у свратишту.

Име бадњака повезано је са речју "бдети" (стсл. бад) будући да се на тај дан бдело чекајући Исусово рођење. Због самог обичаја бдења било је нужно осветлити просторије свећама, које су уједно постале и симболи новог живота и наде. Правиле су се посебне свеће - воштанице.
На сам Бадњак су се укућани рано устајали, а жене су направиле божићни ручак, поспремиле дом и за вечеру немрсну храну. Углавном се јела риба, често бакалар, пекао хлеб који би био на столу све до празника Света три краља, а његова величина је симболизовала обиље наредне године. Мушкарци су ранили стоку која је такође требала бити спокојна због божићних светковина, а такође су припремали дрва за огрев и набављали храну коју би домаћице потом приправљале. Након вечере одлазило би се на традиционалну литургију, тзв. поноћку, на којој би се дочекао Божић.