Moja gimnazija i gimnazija moje bake...

M.M.Obrenovic U Kragujevcu , 14.jul 1878.
Niš je po oslobodjenju imao 12.817 stanovnika, jer se broj naglo smanjio za 4.274 Turaka koji su napustili Niš. Oni su bezali iz Niša pošto su videli da je sa nestankom turske sile nestalo i uslova za njihovo gospodstvo, jer su ukinuti spahiluci na kojima su age i begovi provodili dane u neradu, uzivajuci u bogatstvu i raskošnom zivotu. U Niš dolaze sada strani diplomati, novinari, srpski cinovnici i oficiri sa svojim porodicama. Za pojacani aparat administracije i razvoj ustanova bili su potrebni školovani i sposobni kadrovi. Novi trgovinsko-industrijski odnosi uslovili su pojavu povezanog ekonomskog trzišta izmedju Niša i drugih velikih evropskih centara. Isto tako, za razvitak moderne kapitalisticke privrede u ono vreme bila je potrebna školovana generacija, te je jedan od imperativa vremena bila da se hitno pristupi otvaranju gimnazije u Nišu. 27. septembra 1878. godine knezevim ukazom nalozeno je otvaranje gimnazije u Nišu. Naredba ministarstva prosvete i crkvenih dela glasi :

Vlada njegovog velicanstva odlucila je da se u varoši Nišu otvori velika gimnazija. Prvi razred otpocece raditi još ove školske godine, pocinjuci od 1.oktobra. Ovo se obznanjuje narodu oslobodjenih predela radi znanja i upravljanja. Br. 4548 iz kancelarija Ministarstva prosvete i crkvenih dela.
U Beogradu 27. septembar 1878.
Prva gimnazija u Nišu otvara se baš kada nastaju krupne promene i u društvenom i u ekonomskom zivotu grada, kada u njemu izrasta citav niz novih ustanova, nadleštva, nicu novi organi uprave, drzavne institucije, kao i dvor knjaza Milana. Odmah je odredjena jedna mala privatna zgrada nekog bega DJokovlije za pocetak rada Gimnazije. Poceli su da stizu i prvi profesori. Prvi je došao Svetozar Atanackovic, predavac. Zatim Dimitrije Aleksijevic, suplant i zastupnik direktora i Milen Jevtic, predavac. Ova tri nastavnika organizuju i zapocinju rad u Niškoj gimnaziji. Prvi razred Gimnazije je naredne godine uspešno završilo 44 djaka. Oni su na završnom ispitu polagali sledece predmete : Crkvena istorija - Srpski jezik - Nemacki jezik - Geografija - Aritmetika - Mineralogija - Crtanje - Krasnopis. Narednih godina znatno se povecavao broj djaka i strucnih predavaca te je Prva niška gimnazija pocela da radi po nastavnom planu za sedmorazrednu gimnaziju. U Nišu je Narodna skupština 14.jula 1898. godine donela zakon o srednjim školama, koji je potvrdio i sam kralj Aleksandar I. Napomena : Korišcen materijal iz knjige " Prva niška gimnazija ( 1878-1968 )" autora prof. Radivoja M. Petkovica.