Jованка Будисављевић Броз (рођена 7. децембра 1924) у Пећанима, селу у Лици, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, данашња Хрватска) је удовица југословенског председника Јосипа Броза Тита. Били су у браку од 1952. до његове смрти 1980. Сада живи у Београду. Имала је чин мајора ЈНА.
Као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, она је још увек предмет огромног регионалног медијског интересовања. Са своје стране, Јованка се држи у екстремној повучености и ретко даје интервјуе. Већина мисли да њен повучен живот долази као последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор.
Извештено је да живи у релативном сиромаштву када је 2006. владина комисија открила да њен стан у Београду није одржаван од њеног хапшења. Сада сe чине напори да се побољшају њени услови за живот.
Као непосредан сведок целе турбулентне епохе у историји Балкана, она је још увек предмет огромног регионалног медијског интересовања. Са своје стране, Јованка се држи у екстремној повучености и ретко даје интервјуе. Већина мисли да њен повучен живот долази као последица великих проблема кроз које је прошла од смрти супруга када је цела њена имовина национализована и када је стављена у кућни притвор.
Извештено је да живи у релативном сиромаштву када је 2006. владина комисија открила да њен стан у Београду није одржаван од њеног хапшења. Сада сe чине напори да се побољшају њени услови за живот.
Живот са Титом
Јованка Броз 1971.
Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.
Према једној верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.
Друга верзија тврди да је Јованку одабран Иван Стево Крајачић, тадашњи повереник НКВД-а за Југославију, одакле вероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна.
Следећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додељена Маршалу већ 1945. као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. После смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица.
Почетак везе
Тако је шест година, до 1952. Јованка била члан Титовог окружења у недефинисаној улози љубавнице/секретарице/члана послуге, док је он обављао своје уобичајене послове који су повремено укључивали романсе са другим женама као што је оперска певачица Зинка Кунц.
Милован Ђилас, један од водећих чланова и идеолога комунистичког револуционарног покрета, даје више детаља о Јованки током овог периода у "Дружење са Титом". Према њему, односи са Титом су били изузетно тешки за њу.
Тачан датум њиховог венчања је такође предмет дебата. Оно што је неоспорно је да је за Јованку коначно откривено да је више од обичне секретарице, барем у ужем Титовом окружењу, током његове епизоде са жучном кесом 1951. Тајно венчање се десило кратко након тога у лепој вили Дунавка у Илоку са Александром Ранковићем као младожењеним кумом и генералом Иваном Гошњаком као младиним кумом. Међутим, њено званично откривање као прве даме се одиграло годину дана касније током државне посете британског министра спољних послова Ентонија Идна.
Према Ђиласу, Јованка није имала утицаја на Тита приликом доношења одлука и време је највише проводила бринући о дому и свом супругу. Међутим, генерал Крањц, тврди да је Јованка убрзо по склапању брака почела да сплеткари, те да је имала државничке амбиције, , иако није понудио доказе у прилог таквим оптужбама. Ни Ђилас није био без критика према Јованки, али су оне биле много мање озбиљније, а највише су се тицале њеног држања.
Јованка Броз 1971.
Како је тачно млада партизанка из Лике постала жена југословенског комунистичког вође није сасвим јасно.
Према једној верзији, одмах након завршетка Другог светског рата, министар унутрашњих послова Александар Ранковић је затражио од својих републичких подсекретара да му пошаљу групу проверених девојака за рад у Маршаловом кабинету. Од око 50 кандидаткиња, Ранковић је наводно одабрао пет девојака и лично их представио Титу коме се допала партизанка Јованка Будисављевић, стара 24 године. Ову верзију је потврдио генерал Ђоко Јованић, који је био на челу југословенске Контра-обавештајне службе, према којој је управо он одговорио на Ранковићев захтев и предложио Јованку за Титову сарадницу.
Друга верзија тврди да је Јованку одабран Иван Стево Крајачић, тадашњи повереник НКВД-а за Југославију, одакле вероватно потиче прича која приказује Јованку као совјетског шпијуна.
Следећа верзија, овог пута од бившег генерала ЈНА Марјана Крањца, каже да је Јованка додељена Маршалу већ 1945. као хигијеничарка задужена за контролисање хране и чистоће и здравља особља. После смрти велике Титове љубави Даворјанке Пауновић 1946, Јованка је, према Крањцу, постала Титова лична секретарица.
Почетак везе
Тако је шест година, до 1952. Јованка била члан Титовог окружења у недефинисаној улози љубавнице/секретарице/члана послуге, док је он обављао своје уобичајене послове који су повремено укључивали романсе са другим женама као што је оперска певачица Зинка Кунц.
Милован Ђилас, један од водећих чланова и идеолога комунистичког револуционарног покрета, даје више детаља о Јованки током овог периода у "Дружење са Титом". Према њему, односи са Титом су били изузетно тешки за њу.
Тачан датум њиховог венчања је такође предмет дебата. Оно што је неоспорно је да је за Јованку коначно откривено да је више од обичне секретарице, барем у ужем Титовом окружењу, током његове епизоде са жучном кесом 1951. Тајно венчање се десило кратко након тога у лепој вили Дунавка у Илоку са Александром Ранковићем као младожењеним кумом и генералом Иваном Гошњаком као младиним кумом. Међутим, њено званично откривање као прве даме се одиграло годину дана касније током државне посете британског министра спољних послова Ентонија Идна.
Према Ђиласу, Јованка није имала утицаја на Тита приликом доношења одлука и време је највише проводила бринући о дому и свом супругу. Међутим, генерал Крањц, тврди да је Јованка убрзо по склапању брака почела да сплеткари, те да је имала државничке амбиције, , иако није понудио доказе у прилог таквим оптужбама. Ни Ђилас није био без критика према Јованки, али су оне биле много мање озбиљније, а највише су се тицале њеног држања.
Брачни проблемиТито и Јованка са Пет и Ричардом Никсоном
Односи у брачном пару су почели да се нарушавају раних 1970их. Њихов однос је постао тема оштрих политичких расправа. Јованка је тврдила да је покушавала да заштити свог остарелог супруга од разних агената - сматрала је десет од једанаест његових државних секретара (министара) за некакве агенте. Њени противници су тврдили супротно, да је она та која ради против свог супруга.
Према извештају из 1988. написаног за Председништво СФРЈ, између 1974. и 1988, највиши југословенски форуми су на 59 састанака расправљали само о Јованци. Овај процес је започео сам Тито 21. јануара 1974. када је наредио Савезу комуниста Југославије да оснује специјалну комисију која ће проучавати "случај другарице Јованке". Комисијом је председавао Рато Дугоњић, а у њој су још били Стеван Дороњски, Тодо Куртовић, Фадиљ Хоџа, генерал Милош Шумоња, Џемил Шарац и Иван Кукоч.
Тих година је Јованка била оптуживана да је совјетски шпијун, за одавање државне тајне, шуровање са српским генералим, за постављање и смењивање највиших функционера, учествовање у завери против Александра Ранковића, планирање државног удара са генералом Ђоком Јованићем са циљем узурпирања Маршалове улоге...
Многи верује да је она жртва амбиција разних политичара који су успели да манипулишу остарелог Маршала против своје супруге. Према Иви Етеровићу, писцу и фотографу који је имао деценијски приступ владајућем југословенском пару главн кривци за разлаз Тита и Јованке су Стане Доланц и генерал Никола Љубичић.
Коначни разлаз
До половине седамдесетих, Јованка је постала још удаљенија од Тита, који је у том времену био скоро потпуно под утицајем Станета Доланца и Митје Рибичича.
Разлаз се одвијао у етапама. Током 1975. није била присутна на неким Титовим иностраним посетама, а почеле су да круже гласине да се често свађају. Априла исте године Тито је напустио њихову резиденцију у Ужичкој 15 и сам се преселио у Бели двор.
Јованка је задњи пут виђена у јавности 14. јуна 1977. на званичном пријему за премијера Норвешке. Касније тог лета је ухапшена под сумњивим околностима. Није било званичног објашњења за њено хапшење, које је наводно наредио сам Тито. Није се видела са Титом последње три године његовог живота. На кратко се појавила у јавности током Титове сахране почетком маја 1980. У свим државним објавама и новинским извештајима је била наведена као Титова удовица. Иако је стање између супружника споменуто, званичан развод се никад није десио.
No comments:
Post a Comment