Bekam i brend

Brend je jedinstvena ideja, stav, emocija ili koncept koji je postao aktivni deo svesti potrošača. Proces brendinga ne događa se na tržištu roba i usluga, već isključivo u svesti potrošača. Uspeh i snaga brenda prvenstveno zavise od položaja koju taj brend ima u svesti potrošača u odnosu na konkurentske brendove. Izabrana pozicioniranost, određuje marketinšku i komunikacijsku strategiju brenda. Brendovi su sveprisutni. Brendovi proizvoda, usluge, korporacija, brendovi u nauci, humanitarnim organizacijama, politici..., brendovi su postali toliko značajni da je danas teško opisati neku osobu, a ne brendirati je. Za to je dobar primjer Dejvid Bekam. Proces brendiranja je uspešan, ako se u svesti potrošača uspešno „zakači“ i usvoji željena percepcija da na tržištu ne postoji ni jedan proizvod kao taj, da je on nov, poseban. Kod usvajanja brenda percepcija je važnija od stvarnosti.U doba globalizacije, brendiranje nacije prestaje biti stvar nacionalnog ponosa, a postaje osnovno sredstvo ekonomskog opstanka. Neke nacije i njihovi brendovi daju svoju snagu i značenje jedni drugima. Kao Mercedes i Nemačka; Guči, Prada i Italija... Neki brendovi tu vezu koriste na dobar način, neki ne. Međutim, postoje i druge situacije, Daewoo, Samsung ili Hyundai. Mi znamo više o ovim brandovima nego o zemlji iz koje dolaze. Nokia je sličan primer, za Fince ona predstavlja nacionalni ponos, a ostatak sveta je uglavnom doživljava kao japanski brend.Ipak, za neke proizvode, jako je važno nacionalno poreklo. Na primer za alkoholna pića i prehrambene proizvode: Škotsko maslinovo ulje i italijanski viski, ne bi ulivali poverenje. Amerika je najpoznatija nacija na svetu, svaki čovek na planeti je čuo za nju, ali to nije slučaj sa svim zemljama. O nekima naprosto nemamo mišljenje čak i ne znamo da postoje, neke su nastale tek nedavno.Zašto je nacionalno brendiranje važno? Zbog turizma, stranih investicija, izvoza brendova, ali pre svega zbog uticaja, političkog, komercijalnog, kulturnog. Svako od tih polja uticaja predstavlja određenu vrstu koristi. Razvoj brenda i brending“Brand image”, koji se pamti, koristi jednostavne ideje. Realizacija podrazumeva tehnike za kreiranje prepoznatljivog “brend” imena. Danas potrošači kupuju na tržištu u kom je sve, od automobila i računara, do brze hrane i vode, postalo roba. Suočeni sa izobiljem proizvoda koji su slični i po kvalitetu i po karakteristikama, potrošači svoju kupovinu sve manje zasnivaju na atributima proizvoda, a sve više na njihovim brendovima. U stvari, brendovi su postali toliko značajni činioci u procesu donošenja odluke o kupovini, da se počinju vrednovati kao korporativna aktiva. Tako npr., Koca-Kola brend vredi 84 milijarde dolara, što je fantastičnih 59% njihove tržišne vrednosti.Većina ljudi određene proizvode odabira ne samo zbog toga što zadovoljavaju osnovne potrebe za odevanjem, transportom ili ishranom, nego i zbog toga što njihov brend garantuje određen kvalitet i stil. Brend predstavlja skup svih asocijacija koje potrošač ima u odnosu na proizvod ili kompaniju. On obuhvata reputaciju proizvoda, garancije koja kompanija pruža, kao i vrednosti za koje se zalaže.U najmanju ruku, snažan brend kupcima govori što mogu očekivati od nekog proizvoda, ali isto tako, većina brendova podstiče potrošače da proizvode biraju i po karakteru ili određenom načinu života.U jednom objavljenom članku u Njujork Tajmsu pisalo je sledeće: “U zadnjih pedeset godina ekonomska baza preokrenula se od proizvodnje ka potrošnji. Teži iz stanja racionalnosti u carstvo želja, sa objektivnog u subjektivno, u carstvo psihologije.”Praktično to znači da je danas, više nego ikada, ključ uspeha u bilo kojoj poslovnoj aktivnosti detaljno poznavanje i razumevanje ljudskih emocionalnih potreba i želja. Korporacije širom sveta polako prihvataju činjenicu da njihove šanse na tržištu ne zavise toliko od smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profita, koliko od razvijanja potpuno novih tokova prihoda zasnovanih na novim idejama. Tu je pre svega važna izgradnja jačih veza i odnosa proizvođača s potrošačima. To je pre odnos partnerstva, nego klasični zakon ponude i potražnje. Danas, baviti se marketingom, znači više se služiti psihološkim terminima nego statističkim formulama i grafikonima. Najčešće upotrebljene reči u savremenoj marketinškoj literaturi su “pozitivna reakcija“, “emocija“, “osećaji“, pre nego “proizvod“, “cena“, “kvalitet“.

Poslovna zena