Pusto tursko, daleko ti bilo

Zna se da na Balkanu i tamo istocnije, majke prave invalide od decaka. `Nemoj sine, mama ce`. Stara je dobra sema: ustanes, protrljas oci, i jos nesto, a ono sve ti spremno, pa samo se primaknes i odmaknes, i cekas. A ona? Ona ti vezuje pertle i umiva te do neke 10, pertle ponekad i do kasnog doba tinejdzerstva, a onda to ocekujes od nje ceo zivot. Najgora je cinjenica da `mame – mamice` zaista to i rade ceo zivot, jer je ovde sin neko ko `ne zna, pusti ga, ne ume, nemoj da ga mesas, bolje sedi, evo sada ce`. I tako prodje i prva i druga i sve one decenije, gde on, samo zato sto se polno razlikuje od nje, sedi, uporno sedi i uziva. Gleda tv, ili vec sta, a ona-e opsluzuju uzviseno bice. Master and servantssss.
Cinjenica je da su mnoge stvari tu oko nas, mada ih mi licno ne vidimo. Anomalije drustva. Srecom, nisam i ne zelim da budem okruzena nesposobnim i lenjim, ali znam da nismo ni Crna Gora, ni bliski Istok, ni neke druge drzave tu prema jugu i istoku, ali smo ipak deo tog pustog –Turskog. Malo je tuzno da cujes, a cujes, kako je neko pao u nesvest sto je dobio sina, a za zensko dete, samo kaze, `da, porodila se, dobro je, cerka, je… ga`.
I na posletku, ne zna se ko je tu kriv, da li to dete-debil koje izrasta u momka-debila, kasnije muza-debila ili gotovana (ima srpski toliko dobrih izraza na temu, kao jezik Eskima za led) ili ta majka koja je bila nekada cerka i videla je kako neophodno pomagati njima, tako nemocnim da otvore komplikovani frizider i namazu jos komplikovanije parce hleba. Kriva je majka, po meni, jer treba da sece, treba da zaboravi na obicaje svojih zenskih predaka, koje su odrasle na principu urodjenog, ali i nametnutog komformizma, i da osvesti svoje musko dete.

Treba da ga spremi za zivot, a ne za rat, kako je bilo misljenje u Srbiji poslednjih 1000 godina.