Wednesday, July 9, 2008

Potpune smo budale

Zoran Đinđić bez memorijalne sobe zbog Ivice Dačića

U kabinet u kome je nekada radio ubijeni premijer Zoran Đinđić, nakon bivšeg ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, sada se uselio aktuelni potpredsednik i ministar policije Ivica Dačić. Tako je propala ideja, nastala posle Đinđićevog ubistva, da se ona pretvori u neku vrstu memorijalne sobe koja bi čuvala sećanje na pokojnog premijera i istorijske promene 2000. godine.
Ideja da se kabinet u kome je radio Zoran Đinđić pretvori memorijalnu sobu brzo je potisnuta, jer je bilo važnijih poslova, kaže B92 Zoran Živković, koji je nasledio Đinđića na premijerskoj funkciji. - Nakon promene vlasti 2004. godine, u taj kabinet se uselio Velja Ilić, bez ikakvog opravdanja. Naime, u Nemanjinoj 11 ne sede ministri, tamo sede predsednici Vlade, potpredsednici i njihove službe, tako da je to bio prvi akt pokazivanja moći u stilu - evo, sad ću ja da uđem u Zoranov kabinet. A, verovatno je na istom tragu i ovo što će uraditi Dačić”, rekao je Živković. Ministar odbrane Dragan Šutanovac misli drugačije. - To nisu kabineti niti moji, niti Zorana Đinđića. Ja sam, kad sam radio u saveznoj vladi, bio u kabinetu Stipe Šuvara. Naprosto, na tom kabinetu ne piše čiji je. Dakle, ja lično se ne vezujem za kabinete, meni je mnogo bitnije šta će da radi Ivica Dačić - objašnjava Šutanovac.
Blic, danas
A Nusic...pa Nusic, ma ne znam. Ostajem bez reci. Eto i meni se desilo. Neka ih on gleda. To mu je i bio zadatak zemaljskog zivota. `Vlast` i `Poslanik` i `Ministarka` i `Anafalbete` i `Sumnjivo lice`... Danas, da je ziv, nadam se da ne bi prihvatio neko ambasadorsko mesto da bi cutao. Nepresusni smo izvor ljudske urodjene zivotinjske borbe za koskom, zenkom, teritorijom, foteljom. A narod-masa-rulja-mi je glup. Uvek je i bio. Zasto sada ne bi bio glup? Iz ove perspektive, sto se mene tice, ma nek se grli ko hoce i sa kim zeli. Neka piju koktele i nek se uvlace jedni drugima na prijemima na Senjaku i Dedinju, neka cak letuju sa porodicama zajedno. Nek se druze. Neka se igraju sa ovom nasom malom zemljom. Dva sa dva. Neka uzivaju u lozi teatra i neka im se kavijar topi u ustima. I neka se pogledaju u ogledalo i neka mirno legnu uvece. Ja nesto bas nemam zivaca da sebi objasnjavam zasto sam ostala u Srbiji. Opet. I nemam zivaca da svojoj buducoj deci unapred pocnem da se pravdam. Neka citaju Nusica, neka se sami pripreme za VLAST.

No comments:

Post a Comment