Biti ambiciozan stvar je strukture ličnosti, a ne zanimanja kojim se neko bavi. Ambicija je kreativna osobina, prosto vuče napred. Međutim, kako objašnjava psihoanalitičarka Vesna Brzev-Ćurčić , postoji i zamka. Nemanje granice, odnosno nemanje cilja, opasna je rabota. Opasnost je i u tome što se onda nekada ili nikada i ne stigne do cilja. Autor: Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičar
Latinska reč ambitio označava težnju za nečim, stremljenje nečemu, slavoljublje, častoljublje. Kada se ta reč izgovori naglas, desi se da je ljudi čuju na bar dva načina: hm, neko je istrajan, ulaže maksimum da bi uspeo, grabi ka vrhu, ili je pak željan uspeha po svaku cenu. Dodala bih da je to i zanos, polet, ideja vodilja. Odnos prema ambicioznim osobama, zaključićete opravdano, uglavnom zavisi od sopstvene ambicioznosti, truda, ostvarenosti. Sem ove, krajnje grube razlike u gledanju na ambiciju, postoji i jedna, reklo bi se savremenim jezikom, politički manje korektna. Ambicija se smatra uobičajenom, vrlo poželjnom i očekivanom osobinom muškaraca, ali kada su u pitanju žene, e onda ambicija može da dobije i ne baš pozitivan prizvuk. Kakva greška! Problem je zaista u shvatanju pojma, a ne u shvatanju suštine. Zaista ne može da se kaže da su ambicije rezervisane samo za žene koje su uspele u naučnom radu, biznisu, umetnosti. Ambicija je nešto mnogo šire, bogatije, sadržajnije, inspirativnije. Odnosi se na poimanje života, odnos prema njemu, inspiraciju, ideale, procenu sopstvenih kapaciteta, rad na sebi, dozu odricanja u svoje, a ne u tuđe ime, težnju ka boljem, bez čega nema ličnog napretka, a samim tim ni društvenog, pa ni civilizacijskog, sposobnost da se sopstveni put sledi, ali i koriguje, prizna greška, traži oproštaj, ponudi izvinjenje. Uh, zvuči komplikovano, a i jeste.Ko su žene za koje se kaže da su ambiciozne? Da li su to one koje viđamo u sredstvima javnog informisanja kao afirmisane u domenu svojih delovanja? One sa naslovnih strana? One koje dobijaju Nobelovu, Pulitzerovu, Sterijinu nagradu? One koje osvajaju svetska i ostala prvenstva, imaju izložbe u vodećim galerijama sveta, pevaju vodeće role u operskim metropolama, igraju u visokobudžetnim filmovima, zarađuju nezamislive svote na modnim revijama, izveštavaju sa ratišta, vode udarne radio i TV emisije? One koje kreiraju parfeme, skupu odeću, obilaze gladnu i bolesnu decu Afrike, udaju se za poslednje izdanke kraljevskih porodica, vode države, upravljaju bankama, berzama, rade komplikovane hirurške zahvate, uče decu i studente, lete u kosmos? Jesu, naravno. To su i one manje vidljive za koje čujete ili ih primetite tek kada se nađete u situaciji da su tu, pored vas. U tu grupu žena spadaju sve one koje su vrlo samopregorno stremile ka tome da svoj posao obave maksimalno dobro, ma kako on ne bio društveno prepoznat ili priznat. Sve one koje uprkos umoru, besparici, lošim brakovima, grubim gazdaricama, požele dobro, ali zaista dobro jutro kada ujutro kupujete novine, koje su ponosne na to što su prozori u vašem stanu o kojima brinu najčistiji u kraju, ma kakvi, u mesnoj zajednici, opštini, gradu, one kod kojih ćete naručiti tortu za veridbu svoje drugarice koja će biti lepša od najlepše te večeri, one koje će posle komplikovane operacije i trijumfa hirurga brinuti o pacijentu sve dok ne stane na noge, one koje će biti strpljive dok isprobavate dvadeset sedmi par cipela i ne kupite nijedan, čekajući da postanu menadžerke te radnje ili nešto još više, i da ne nabrajam. Dakle, biti ambiciozan stvar je strukture ličnosti, a ne zanimanja kojim se neko bavi. Ambicija je kreativna osobina, prosto vuče napred. Ali, postoji i zamka. 
Postoje limiti u životu. „Nebo je limit“ vrlo je dobra izreka, nešto poput „svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“. Nemanje granice, odnosno nemanje cilja, opasna je rabota. Opasnost je i u tome što se onda nekada ili nikada i ne stigne do cilja. Ako je nebo granica, onda cilja nema. Ko zna koliko crnih rupa ima u kosmosu i ko zna gde sve može da se stigne. I izgubi. Ako je ambicija pokretačka snaga, onda mora nečim i da se potkrepljuje. Ništa ne uspeva kao uspeh, ali da li neko ko nema granicu prepoznaje uspeh? Ako ne, onda će ostati uskraćen za taj beskrajno blistavi trenutak zadovoljstva, ostvarenosti, spokoja, koji donosi osećanje da smo uspeli u nečemu čemu smo težili, dugo, kratko, bolno, radosno, kako god. Dostigli!Reklo bi se da ambicioznost zahteva odlučnost, rad, rad, rad, napor, odricanje, imanje vizije, istrajnost. Naći će se, međutim, osobe čije ambicije ne podrazumevaju sopstvene investicije gorepomenutog tipa. Takve osobe koriste ljude koji onda za njih imaju upotrebnu vrednost, retko i dozvolu, da nešto umesto njih dostignu. Kao kada se vozite rikšom. Neko baš potegne, a vi stignete do svog cilja. Ovo bi se onda nekako više uklapalo u pojam slavoljublja nego častoljublja. Možda to i čini da se pojmu ambicioznosti nekada pridoda i negativna konotacija. Slavoljublje ne umanjuje ambicioznost, ali više govori o vrsti motiva koji leže iza ambicije. Zato se takve osobe nekada i komentarišu negativno, osporava im se iskrenost osećanja, imputiraju im se neke druge neželjene osobine i neretko izazivaju zavist. Istini za volju, nije problem u osobama za koje drugi imaju upotrebnu vrednost već u onima koje na to pristaju. Kao što vidite, svaki odnos, pa i ovaj, uvek je uzajaman. Ako neko ne pristane na aranžman, aranžmana, jednostavno, neće biti. Ambiciozna žena danas je ona koja ima cilj, ima viziju, poznaje ili uči sredstva kojima se vizija ostvaruje, ima osećanje da može, ume i sme, raduje se svom uspehu, ali i uspehu onih koji su joj pomogli, ume da poštuje podršku okoline, ne skida skalpove na putu ka ostvarenju planova, razumna je, plače kada je sama, prepoznaje umor, zna da napravi prioritete, ne zaboravlja na sebe i sebi drage. Reklo bi se superžena. A što da ne? Ako postoje supermeni, zar nije logično da i žene mogu imati taj prefiks „super“.Neretko se ambicioznoj ženi stavlja primedba da je, mora biti u drugim stvarima manje dobra, da ne kažem loša, na primer majka, supruga, da ne ume ni jaje da skuva. Neka vas to ne zavara. Ambicija nije umesto nečega, ona je uz nešto. A šta ćemo sa zavišću, tako gorkom i proganjajućom osobinom? Šta ćemo sa svim onima koji će ambicioznu ženu svrstati u beskrupuloznu, muškobanjastu, narcisoidnu, oholu, „lako je njoj“ ženu? Znate šta? Ništa, ama baš ništa. Budete li se vi ambiciozne žene odmeravale prema takvim kriterijumima, rizikujete da se nađete u sobi sa krivim ogledalima, kao u luna-parku. U jednom ogledalu lik vam je spljošten, u drugom izdužen, u trećem vijugav, u četvrtom... sedmom... stotom... A gde ste onda vi? Ako se tako ogledamo u drugima, rizikujemo da izgubimo sebe ili da svoj put dovedemo u pitanje, ili još gore, da odustanemo od njega. Ako je ambicija težnja ka nečemu, onda žene imaju svu silu motiva da teže ka ostvarenju svojih ličnih planova, porodice, profesije, grabe ka uspehu, budu pozitivni modeli svojoj deci, pokreću društvo, nude bolju perspektivu, pokažu šta se još može. A da pri svemu tome ostanu žene. Ja mislim da samo žene mogu da razumeju šta znači to da ostanu žene. A ovo je ženski časopis, zar ne?Neke ambiciozne žene deluju kao neko ko je do uspeha stigao lako. To su one koje ne kukaju, nisu večito umorne, nađu vremena za još ponešto. Osporavanje tuđeg uspeha je, u najmanju ruku, odraz ne baš velike mudrosti. Da je lako uspeti, svi bi uspevali. To što neko deluje manje opterećeno stvar je stila, a ne uloga. S druge strane su oni koji svoj uspeh dopunjavaju hrpom žalbi na tegobnost dostizanja željenog. Uspeh je isti, načini izražavanja različiti. Ambicioznost daje ženama onaj sjaj u očima koji imaju zaljubljenici u nešto. Čini ih različitim već i po samoj ideji koju slede. Ako okolina uzmogne da koristi vihor koji podižu, moći će da napumpa i svoja jedra. • Život bez stremljenja je trka bez cilja• Nemati cilj može da bude strašno naporno• Kako li je samo monotono onima koji nemaju viziju• Ambicija je karakteristika ličnosti• Biti ambiciozan ne znači biti beskrupulozan• Ambiciozne žene čine isto što i ambiciozni muškarci: rade• Ambicija nije izolovan kvalitet umesto drugih; ona je dopuna drugih• Ne stidite se svojih ambicija; trudite se da ih ostvarite• Imajte uvek na umu cilj; on može i da se pomera, ali prvo mora da se dostigne• Ambiciozne žene menjaju svet bez straha.
Postoje limiti u životu. „Nebo je limit“ vrlo je dobra izreka, nešto poput „svakog dana u svakom pogledu sve više napredujem“. Nemanje granice, odnosno nemanje cilja, opasna je rabota. Opasnost je i u tome što se onda nekada ili nikada i ne stigne do cilja. Ako je nebo granica, onda cilja nema. Ko zna koliko crnih rupa ima u kosmosu i ko zna gde sve može da se stigne. I izgubi. Ako je ambicija pokretačka snaga, onda mora nečim i da se potkrepljuje. Ništa ne uspeva kao uspeh, ali da li neko ko nema granicu prepoznaje uspeh? Ako ne, onda će ostati uskraćen za taj beskrajno blistavi trenutak zadovoljstva, ostvarenosti, spokoja, koji donosi osećanje da smo uspeli u nečemu čemu smo težili, dugo, kratko, bolno, radosno, kako god. Dostigli!Reklo bi se da ambicioznost zahteva odlučnost, rad, rad, rad, napor, odricanje, imanje vizije, istrajnost. Naći će se, međutim, osobe čije ambicije ne podrazumevaju sopstvene investicije gorepomenutog tipa. Takve osobe koriste ljude koji onda za njih imaju upotrebnu vrednost, retko i dozvolu, da nešto umesto njih dostignu. Kao kada se vozite rikšom. Neko baš potegne, a vi stignete do svog cilja. Ovo bi se onda nekako više uklapalo u pojam slavoljublja nego častoljublja. Možda to i čini da se pojmu ambicioznosti nekada pridoda i negativna konotacija. Slavoljublje ne umanjuje ambicioznost, ali više govori o vrsti motiva koji leže iza ambicije. Zato se takve osobe nekada i komentarišu negativno, osporava im se iskrenost osećanja, imputiraju im se neke druge neželjene osobine i neretko izazivaju zavist. Istini za volju, nije problem u osobama za koje drugi imaju upotrebnu vrednost već u onima koje na to pristaju. Kao što vidite, svaki odnos, pa i ovaj, uvek je uzajaman. Ako neko ne pristane na aranžman, aranžmana, jednostavno, neće biti. Ambiciozna žena danas je ona koja ima cilj, ima viziju, poznaje ili uči sredstva kojima se vizija ostvaruje, ima osećanje da može, ume i sme, raduje se svom uspehu, ali i uspehu onih koji su joj pomogli, ume da poštuje podršku okoline, ne skida skalpove na putu ka ostvarenju planova, razumna je, plače kada je sama, prepoznaje umor, zna da napravi prioritete, ne zaboravlja na sebe i sebi drage. Reklo bi se superžena. A što da ne? Ako postoje supermeni, zar nije logično da i žene mogu imati taj prefiks „super“.Neretko se ambicioznoj ženi stavlja primedba da je, mora biti u drugim stvarima manje dobra, da ne kažem loša, na primer majka, supruga, da ne ume ni jaje da skuva. Neka vas to ne zavara. Ambicija nije umesto nečega, ona je uz nešto. A šta ćemo sa zavišću, tako gorkom i proganjajućom osobinom? Šta ćemo sa svim onima koji će ambicioznu ženu svrstati u beskrupuloznu, muškobanjastu, narcisoidnu, oholu, „lako je njoj“ ženu? Znate šta? Ništa, ama baš ništa. Budete li se vi ambiciozne žene odmeravale prema takvim kriterijumima, rizikujete da se nađete u sobi sa krivim ogledalima, kao u luna-parku. U jednom ogledalu lik vam je spljošten, u drugom izdužen, u trećem vijugav, u četvrtom... sedmom... stotom... A gde ste onda vi? Ako se tako ogledamo u drugima, rizikujemo da izgubimo sebe ili da svoj put dovedemo u pitanje, ili još gore, da odustanemo od njega. Ako je ambicija težnja ka nečemu, onda žene imaju svu silu motiva da teže ka ostvarenju svojih ličnih planova, porodice, profesije, grabe ka uspehu, budu pozitivni modeli svojoj deci, pokreću društvo, nude bolju perspektivu, pokažu šta se još može. A da pri svemu tome ostanu žene. Ja mislim da samo žene mogu da razumeju šta znači to da ostanu žene. A ovo je ženski časopis, zar ne?Neke ambiciozne žene deluju kao neko ko je do uspeha stigao lako. To su one koje ne kukaju, nisu večito umorne, nađu vremena za još ponešto. Osporavanje tuđeg uspeha je, u najmanju ruku, odraz ne baš velike mudrosti. Da je lako uspeti, svi bi uspevali. To što neko deluje manje opterećeno stvar je stila, a ne uloga. S druge strane su oni koji svoj uspeh dopunjavaju hrpom žalbi na tegobnost dostizanja željenog. Uspeh je isti, načini izražavanja različiti. Ambicioznost daje ženama onaj sjaj u očima koji imaju zaljubljenici u nešto. Čini ih različitim već i po samoj ideji koju slede. Ako okolina uzmogne da koristi vihor koji podižu, moći će da napumpa i svoja jedra. • Život bez stremljenja je trka bez cilja• Nemati cilj može da bude strašno naporno• Kako li je samo monotono onima koji nemaju viziju• Ambicija je karakteristika ličnosti• Biti ambiciozan ne znači biti beskrupulozan• Ambiciozne žene čine isto što i ambiciozni muškarci: rade• Ambicija nije izolovan kvalitet umesto drugih; ona je dopuna drugih• Ne stidite se svojih ambicija; trudite se da ih ostvarite• Imajte uvek na umu cilj; on može i da se pomera, ali prvo mora da se dostigne• Ambiciozne žene menjaju svet bez straha.
No comments:
Post a Comment