Zaboravite metroseksualce, na sceni je novi lik: heteropolitanac.
The newest term for ordinary men who know how to dress, but can "still be men." They're neither beer-guzzling sexists obsessed with football, nor are they excessively moisturized pink-shirted effeminates. Heteropolitans are an in-between mix that enjoy both the bars and the salons, and are committed to their relationships with their wives or girlfriends. They are also commited to their family life. They claim love and laughter as their routes to happiness, and they are not shy when it comes to sex.
Dobra vest je da čitanjem ovog teksta stičete pravo da se upišete među rodonačelnike pokreta. Dobrodošli u klub.
Pišu: Majk Šelkros i Tobi Vajsmen Ilustracije: Ray Smith
Izvor: Men's Health
Pre nešto više od godinu dana, britanski Men’s Health je sproveo istraživanje pod nazivom “Ko je muškarac?” Rezultati su pokazali da se nešto čudno dešava s našim polom. Izgledamo, oblačimo se i mirišemo bolje nego ikad ranije, ali takođe, težimo srećnim, monogamnim vezama i ispunjenom porodičnom životu. Na poslu snosimo sve veću odgovornost, ali se ipak trudimo da budemo dobre tate, umesto odsutni, distancirani očevi. Neki bi rekli da je ova poslednja socijalna promena izazvana time što su se čuveni metroseksualci s početka dvehiljaditih okrenuli značajnijim vrednostima od sebičnog potrošačkog ponašanja. Drugi bi mogli zaključiti da su Novi momci iz devedesetih konačno odrasli. Mi ovu promenu posmatramo kao pojavu nove vrste muškarca, a kovanicom “heteropolitanac” opisujemo nekoga ko se trudi i uspeva da ublaži poriv alfa mužjaka “radi muški, igraj muški”, novim, blažim i porodično usmerenim vrednostima. To i nije toliko novi stereotip, koliko novi skup pravila muževnosti. Pa, jeste li to vi? Daćemo vam nekoliko smernica, zasnovanih na našim podacima. Tipičan heteropolitanac je u svojim ranim tridesetim, u želji za uspehom često radi prekovremeno i, poput manje prefinjenih socijalnih slojeva, često će odabrati pivo kao omiljeni vid osveženja. Međutim, kao put do sreće odabraće ljubav i smeh radije nego materijalne stvari, i u monogamnoj vezi je već više od godinu dana. Nije dobrica ni naivni dečko, u mladosti je možda čak eksperimentisao s drogama, ali sada to okajava treniranjem bar dva puta nedeljno. Ako moderni život predstavlja sve komplikovaniju bitku za zadovoljavanje brojnih zahteva, heteropolitanizam je put za dobijanje te bitke. “Momci iz osamdesetih i devedesetih preobrazili su se u tate, koje još uvek žele dobro da se zabavljaju,” kaže Filip Hodson, član Britanskog udruženja za savetovanje i psihoterapiju. A zašto da ne? Ako žene mogu imati sve – karijeru, decu i buran društveni život – i muškarci, svakako, imaju prava da zahtevaju isto. “Svedoci smo promene u stavovima. Baš kao žene u osamdesetim i devedesetim, sada i muškarci shvataju da je ispunjen život – život u koji su uspešno ukomponovani karijera, porodica i prijatelji – ono čemu bi trebalo svi da težimo.” Razlozi i implikacije su jasni: životni stil heteropolitanca pruža nam priliku da imamo i jare i pare. Zato treba odlučno da ga prigrlimo. Upravo kao što je izbacio Dejvida Bekama kao klasični lik metroseksualca s postera, fudbal nam je dao i najzanimljiviju heteropolitansku ikonu: Žozea Murinja. Ovaj Portugalac pojavio se u trenutku kada je engleski fubal bio prezasićen razmaženim, antipatičnim milionerima, čiji su izveštačeni nastupi i hirovi van terena pretili da odbiju obožavaoce. Neumorno posvećen sopstvenoj veličini, strastven i lukav, Murinjo je i protiv njihove volje osvojio srca čak i najvećih protivnika Čelsija.
Poglede žena primoranih da gledaju fudbalske utakmice nisu više privlačile noge Džoa Kola, već čovek sa ivice terena. Bekamov hiperrealistički stajling i modni avanturizam pripadaju prošlosti. Murinjo je neobrijan, s nemarnom prosedom frizurom, i nosi stroge, ozbiljne Armanijeve modele. Takav stil nije upadljiv, ali deluje prirodno, opušteno, i prigodno za čoveka na njegovom položaju. Da, dame vole kad se bavimo svojim izgledom, ali nijedna žena ne želi da se s muškarcem očajnički nadmeće za prostor ispred ogledala ili na policama za cipele. Svaki makar približno tako popularan igrač posle utakmice bi krenuo pravo u Čajnavajt, međutim, Murinjo se svake večeri vraća ženi s kojom živi već skoro dvadeset godina, i deci, a ima ih dvoje. “Kod kuće ne upravljam uvek situacijom“, rekao je jednom novinarima koji su navikli da slušaju o njegovim najnovijim pokušajima da nadmudri ostale kolege trenere. “U bioskopu moram da gledam Fantastičnu četvorku i Herbija.“ Takve neupadljive, uravnotežene heteropolitanske ikone niču na sve strane. U hip-hopu tu je Kanje Vest, koji je učinio da godina pauze na studijama deluje uzbudljivije od pritvora među okorelim kriminalcima, a klasična sportska majica elegantnije od preskupog modnog hira. Time je osvežio čitav žanr, unoseći malo razmišljanja u muziku. Zatim, čuveni igrač kriketa Endrju Flintof, koji se 2005. godine vratio, posle mladalačkih ekscesa i ozbiljne povrede, i osvojio prvo mesto na takmičenju Ashes, što će bez sumnje učiniti ponovo, da bi zaboravio odlazak u Australiju prošle zime. U šoubiznisu, tu je Juan Mekgregor, koji uspeva da pomiri zahteve Holivuda sa ulogom oca i rasporedom rada za UNICEF. To su momci koji su tridesete pretvorili u nove dvadesete. Jedinstvena politika Navikli smo da budemo cinični kad se vođe Konzervativne partije pojavljuju s decom. Pomenuta slika obično podrazumeva porodični portret s krokodilskom osmehom za novine, snimljen ispred kapije, na tragu nekog skandala. Međutim, kada sadašnji partijski lider Dejvid Kameron priča o radostima roditeljstva, to očigledno zvuči iskreno. “Šta god da postignem ili ne postignem u politici, ništa mi nije tako važno kao porodica,” rekao je prošlog leta. “Ništa nije tako teško, ali takođe, ništa mi ne pruža veće zadovoljstvo od odgovornog odgajanja moje dece.” Ovo je utoliko značajnije s obzirom na to kako je Kameron bio eksponiran u oštroj hedonističkoj desničarskoj politici s kraja osamdesetih. Sa svojom “Gordon Geko“ frizurom, kao neko ko je radije slušao Rejdiohed i Smits nego Elgara a kao mladić možda uzimao i nešto jače od piva, trebalo bi da predstavlja englesku verziju čuvenog republikanskog reptila iz prikaza Pi Džej O’Rurkea. Svakako, Kameronova živopisna prošlost nije mnogo naškodila njegovom rejtingu, ali cinici koji tvrde da je “Porodični čovek Dejv“ samo još jedna politička reinvencija, ne shvataju suštinu. Kameron zaista predstavlja biračko telo u kojem su heteropolitanci vrlo brojni. Istraživanja koja sprovodi “Equal Opportunities Commission“ pokazuju da se u poslednjoj generaciji doprinos očeva odgajanju dece osmostruko povećao ali Čarli Luis, profesor psihologije na Univerzitetu Lankester, ističe da pri tome treba da imamo u vidu najduže radno vreme u Evropi i još uvek prisutan pritisak da muškarac treba da bude i glavni hranitelj, i ravnopravan partner u podizanju dece. Cinično ili ne, ako Kameron zaista uspeva da ugura i očinsku politiku u svoj program, to su zaista dobre vesti. Dakle, da li je metroseksualcima konačno odzvonilo? I za njih ima nade. Ovaj izraz smišljen je 1994. godine, ali je u široku upotrebu ušao tek 2002. godine, koja je predstavljala svojevrsnu Nultu godinu u kojoj su muškarci počeli da prihvataju režim nege lica i tela (što podseća na sumornu meditaciju Filipa Larkina povodom rođenja promiskuitetnog društva, “Seksualni odnosi su počeli 1963/Što je za mene bilo prilično kasno”). Zaista, ukazivanje na vrtoglavi porast prodaje proizvoda za mušku negu postalo je cogito ergo sum svakog zagovornika metroseksualnosti. Međutim, svaka formula arhetipske muževnosti koja se svodi na spisak proizvoda za negu, vodi u ćorsokak. Firma za istraživanje tržišta Datamonitor nedavno je objavila izveštaj o toj temi, u kojem se na kraju zaključuje: “Prenaglašeni metroseksualni stereotip odvlači pažnju od istinskih trendova u ponašanju muškaraca kad je u pitanju lična nega.” Slika armije narcisoidnih mladih urbanih profesionalaca koji se podvrgavaju režimu Patrika Bejtmana umnogome predstavlja mit. Najbrži rast na tržištu proizvoda za mušku negu zapravo je zabeležen kod korisnika od preko šezdeset godina: da je živ, Larkin bi danas koristio Clarins, kao i mi. U međuvremenu, na tržištima poput Nemačke, povećanje broja službenika u odnosu na radnike kao i promene u načinu oblačenja koje ono iziskuje, navodi se kao suštinski faktor u eksploziji proizvoda za negu. Ambicije i sposobnost prilagođavanja uvek nadjačavaju mušku sujetu. U svakom slučaju, još jedan gigant tržišnih istraživanja, Mintel, nedavno je objavio da je najveći porast zabeležen kod “hardverskih“ proizvoda za brijanje. Heteropolitanac je možda spolja vrlo uglađen, ali je ispod svoje glatke kože još uvek muškarac. Što je najvažnije, heteropolitanski način života izbavlja nas od krajnosti prema kojima moramo ispasti ili slabići ili grubijani, zapušteni ili nalickani, i pruža nam mogućnost da napravimo najbolju kombinaciju izbora u okvirima jedne generacije. Možemo istovremeno biti uspešni na poslu i prisutni u svojoj porodici, možemo se “skrasiti“, ali i dalje održati strast u vezi, negovanjem dobrog izgleda, i možemo biti odgovorni a da pri tom ne budemo sitničavi. Budućnost je naša, borbeni planovi su razrađeni – a sada, izađite i dobro se provedite. Preporuka za čitanje Pet knjiga koje predstavljaju oličenje heteropolitanskog načina razmišljanja, ideja i načina života. Uz njih ćete se nasmejati, možda i zaplakati, ali svakako nešto naučiti.
Pre nešto više od godinu dana, britanski Men’s Health je sproveo istraživanje pod nazivom “Ko je muškarac?” Rezultati su pokazali da se nešto čudno dešava s našim polom. Izgledamo, oblačimo se i mirišemo bolje nego ikad ranije, ali takođe, težimo srećnim, monogamnim vezama i ispunjenom porodičnom životu. Na poslu snosimo sve veću odgovornost, ali se ipak trudimo da budemo dobre tate, umesto odsutni, distancirani očevi. Neki bi rekli da je ova poslednja socijalna promena izazvana time što su se čuveni metroseksualci s početka dvehiljaditih okrenuli značajnijim vrednostima od sebičnog potrošačkog ponašanja. Drugi bi mogli zaključiti da su Novi momci iz devedesetih konačno odrasli. Mi ovu promenu posmatramo kao pojavu nove vrste muškarca, a kovanicom “heteropolitanac” opisujemo nekoga ko se trudi i uspeva da ublaži poriv alfa mužjaka “radi muški, igraj muški”, novim, blažim i porodično usmerenim vrednostima. To i nije toliko novi stereotip, koliko novi skup pravila muževnosti. Pa, jeste li to vi? Daćemo vam nekoliko smernica, zasnovanih na našim podacima. Tipičan heteropolitanac je u svojim ranim tridesetim, u želji za uspehom često radi prekovremeno i, poput manje prefinjenih socijalnih slojeva, često će odabrati pivo kao omiljeni vid osveženja. Međutim, kao put do sreće odabraće ljubav i smeh radije nego materijalne stvari, i u monogamnoj vezi je već više od godinu dana. Nije dobrica ni naivni dečko, u mladosti je možda čak eksperimentisao s drogama, ali sada to okajava treniranjem bar dva puta nedeljno. Ako moderni život predstavlja sve komplikovaniju bitku za zadovoljavanje brojnih zahteva, heteropolitanizam je put za dobijanje te bitke. “Momci iz osamdesetih i devedesetih preobrazili su se u tate, koje još uvek žele dobro da se zabavljaju,” kaže Filip Hodson, član Britanskog udruženja za savetovanje i psihoterapiju. A zašto da ne? Ako žene mogu imati sve – karijeru, decu i buran društveni život – i muškarci, svakako, imaju prava da zahtevaju isto. “Svedoci smo promene u stavovima. Baš kao žene u osamdesetim i devedesetim, sada i muškarci shvataju da je ispunjen život – život u koji su uspešno ukomponovani karijera, porodica i prijatelji – ono čemu bi trebalo svi da težimo.” Razlozi i implikacije su jasni: životni stil heteropolitanca pruža nam priliku da imamo i jare i pare. Zato treba odlučno da ga prigrlimo. Upravo kao što je izbacio Dejvida Bekama kao klasični lik metroseksualca s postera, fudbal nam je dao i najzanimljiviju heteropolitansku ikonu: Žozea Murinja. Ovaj Portugalac pojavio se u trenutku kada je engleski fubal bio prezasićen razmaženim, antipatičnim milionerima, čiji su izveštačeni nastupi i hirovi van terena pretili da odbiju obožavaoce. Neumorno posvećen sopstvenoj veličini, strastven i lukav, Murinjo je i protiv njihove volje osvojio srca čak i najvećih protivnika Čelsija.
Poglede žena primoranih da gledaju fudbalske utakmice nisu više privlačile noge Džoa Kola, već čovek sa ivice terena. Bekamov hiperrealistički stajling i modni avanturizam pripadaju prošlosti. Murinjo je neobrijan, s nemarnom prosedom frizurom, i nosi stroge, ozbiljne Armanijeve modele. Takav stil nije upadljiv, ali deluje prirodno, opušteno, i prigodno za čoveka na njegovom položaju. Da, dame vole kad se bavimo svojim izgledom, ali nijedna žena ne želi da se s muškarcem očajnički nadmeće za prostor ispred ogledala ili na policama za cipele. Svaki makar približno tako popularan igrač posle utakmice bi krenuo pravo u Čajnavajt, međutim, Murinjo se svake večeri vraća ženi s kojom živi već skoro dvadeset godina, i deci, a ima ih dvoje. “Kod kuće ne upravljam uvek situacijom“, rekao je jednom novinarima koji su navikli da slušaju o njegovim najnovijim pokušajima da nadmudri ostale kolege trenere. “U bioskopu moram da gledam Fantastičnu četvorku i Herbija.“ Takve neupadljive, uravnotežene heteropolitanske ikone niču na sve strane. U hip-hopu tu je Kanje Vest, koji je učinio da godina pauze na studijama deluje uzbudljivije od pritvora među okorelim kriminalcima, a klasična sportska majica elegantnije od preskupog modnog hira. Time je osvežio čitav žanr, unoseći malo razmišljanja u muziku. Zatim, čuveni igrač kriketa Endrju Flintof, koji se 2005. godine vratio, posle mladalačkih ekscesa i ozbiljne povrede, i osvojio prvo mesto na takmičenju Ashes, što će bez sumnje učiniti ponovo, da bi zaboravio odlazak u Australiju prošle zime. U šoubiznisu, tu je Juan Mekgregor, koji uspeva da pomiri zahteve Holivuda sa ulogom oca i rasporedom rada za UNICEF. To su momci koji su tridesete pretvorili u nove dvadesete. Jedinstvena politika Navikli smo da budemo cinični kad se vođe Konzervativne partije pojavljuju s decom. Pomenuta slika obično podrazumeva porodični portret s krokodilskom osmehom za novine, snimljen ispred kapije, na tragu nekog skandala. Međutim, kada sadašnji partijski lider Dejvid Kameron priča o radostima roditeljstva, to očigledno zvuči iskreno. “Šta god da postignem ili ne postignem u politici, ništa mi nije tako važno kao porodica,” rekao je prošlog leta. “Ništa nije tako teško, ali takođe, ništa mi ne pruža veće zadovoljstvo od odgovornog odgajanja moje dece.” Ovo je utoliko značajnije s obzirom na to kako je Kameron bio eksponiran u oštroj hedonističkoj desničarskoj politici s kraja osamdesetih. Sa svojom “Gordon Geko“ frizurom, kao neko ko je radije slušao Rejdiohed i Smits nego Elgara a kao mladić možda uzimao i nešto jače od piva, trebalo bi da predstavlja englesku verziju čuvenog republikanskog reptila iz prikaza Pi Džej O’Rurkea. Svakako, Kameronova živopisna prošlost nije mnogo naškodila njegovom rejtingu, ali cinici koji tvrde da je “Porodični čovek Dejv“ samo još jedna politička reinvencija, ne shvataju suštinu. Kameron zaista predstavlja biračko telo u kojem su heteropolitanci vrlo brojni. Istraživanja koja sprovodi “Equal Opportunities Commission“ pokazuju da se u poslednjoj generaciji doprinos očeva odgajanju dece osmostruko povećao ali Čarli Luis, profesor psihologije na Univerzitetu Lankester, ističe da pri tome treba da imamo u vidu najduže radno vreme u Evropi i još uvek prisutan pritisak da muškarac treba da bude i glavni hranitelj, i ravnopravan partner u podizanju dece. Cinično ili ne, ako Kameron zaista uspeva da ugura i očinsku politiku u svoj program, to su zaista dobre vesti. Dakle, da li je metroseksualcima konačno odzvonilo? I za njih ima nade. Ovaj izraz smišljen je 1994. godine, ali je u široku upotrebu ušao tek 2002. godine, koja je predstavljala svojevrsnu Nultu godinu u kojoj su muškarci počeli da prihvataju režim nege lica i tela (što podseća na sumornu meditaciju Filipa Larkina povodom rođenja promiskuitetnog društva, “Seksualni odnosi su počeli 1963/Što je za mene bilo prilično kasno”). Zaista, ukazivanje na vrtoglavi porast prodaje proizvoda za mušku negu postalo je cogito ergo sum svakog zagovornika metroseksualnosti. Međutim, svaka formula arhetipske muževnosti koja se svodi na spisak proizvoda za negu, vodi u ćorsokak. Firma za istraživanje tržišta Datamonitor nedavno je objavila izveštaj o toj temi, u kojem se na kraju zaključuje: “Prenaglašeni metroseksualni stereotip odvlači pažnju od istinskih trendova u ponašanju muškaraca kad je u pitanju lična nega.” Slika armije narcisoidnih mladih urbanih profesionalaca koji se podvrgavaju režimu Patrika Bejtmana umnogome predstavlja mit. Najbrži rast na tržištu proizvoda za mušku negu zapravo je zabeležen kod korisnika od preko šezdeset godina: da je živ, Larkin bi danas koristio Clarins, kao i mi. U međuvremenu, na tržištima poput Nemačke, povećanje broja službenika u odnosu na radnike kao i promene u načinu oblačenja koje ono iziskuje, navodi se kao suštinski faktor u eksploziji proizvoda za negu. Ambicije i sposobnost prilagođavanja uvek nadjačavaju mušku sujetu. U svakom slučaju, još jedan gigant tržišnih istraživanja, Mintel, nedavno je objavio da je najveći porast zabeležen kod “hardverskih“ proizvoda za brijanje. Heteropolitanac je možda spolja vrlo uglađen, ali je ispod svoje glatke kože još uvek muškarac. Što je najvažnije, heteropolitanski način života izbavlja nas od krajnosti prema kojima moramo ispasti ili slabići ili grubijani, zapušteni ili nalickani, i pruža nam mogućnost da napravimo najbolju kombinaciju izbora u okvirima jedne generacije. Možemo istovremeno biti uspešni na poslu i prisutni u svojoj porodici, možemo se “skrasiti“, ali i dalje održati strast u vezi, negovanjem dobrog izgleda, i možemo biti odgovorni a da pri tom ne budemo sitničavi. Budućnost je naša, borbeni planovi su razrađeni – a sada, izađite i dobro se provedite. Preporuka za čitanje Pet knjiga koje predstavljaju oličenje heteropolitanskog načina razmišljanja, ideja i načina života. Uz njih ćete se nasmejati, možda i zaplakati, ali svakako nešto naučiti. B92
No comments:
Post a Comment