Australijski antropolog Peter Mekalister je, na osnovu dugogodišnjeg istraživanja, došao do zaključka da su daleki preci savremenog čoveka bili mnogo snažniji od njega, ilustrujući to, između ostalog, i tvrdnjom da bi žene neandertalca na "obaranju ruku" dobile mišićavog Arnolda Švarcenegera iz najboljih dana.
Mekalister je, takođe, naveo da bi stari Aboridžini, u modernoj sportskoj opremi, lako pretrčali svetskog rekordera u atletici Useina Bolta i da pripadnici plemena Tutsi u Ruandi, u svojim versko-igračkim ritualima obaraju svetski rekord u skoku uvis (245 centimetara). "Današnji čovek je fizički slabiji od svih svojih predaka: Oni bi ga ubedljivo pobeđivali u mnogim atletskim disciplinama, pre svega u trčanju i skokovima", istakao je. Odgovor zašto je to tako, australijski naučik sažima u jednu jedinu rečenicu: zato što se savremeni čovek sve manje bavi fizičkim aktivnostima, koje su njegove pretke činile jačim, izdržljivijim, okretnijim, pa i zdravijim. Posebno se baveći prošlošću australijskih Aboridžina, pri čemu je pregledao i njihove fosilne ostatke od pre 20.000 godina, Mekalister je došao do uverenja da su, trčeći bosi po mekom terenu, dostizali brzinu od najmanje 37 kilometara na sat. 
Premera radi: Bolt bi sa svojim rekodom na 100 metara mogao da "dogura" do 42 kilometra na sat. Naravno, aktuelni svetski rekoder je trčao na tvrdoj podlozi i u specijalnim sprintericama. Mekalister smatra da bi Aboridžini, opremljeni kao Bolt, jurili najmanje 45 kilometara za sat. Iznoseći saznanja iz proučavanja afričkog plema Tutsi, Makalister se pozvao na saznanja o njima koja je, još 1905. godine, stekao jedan nemački antropolog. Nemac je, naime, utvrdio da mladi Tutsi u svojim plesovima dokazivanja "lete" iznad 2,5 metra, što je za sedam santimetara više od savremenog svetskog rekorda, koji drži Kubanac Havijer Sotomajor. "Da bi bili primljeni u svet odraslih, i da bi bili smatrani muškarcima, mladi Tutsi su morali da preskoče svoju visinu", zapisao je nemački antropolog, podsećajući da ih je priprema za to pravila rekorderima u skoku uvis što, inače, nikada zvanično nisu postali. Mekalister je izneo i procenu da bi žene nandertalaca, baveći se danas bodi-bildingom dostigle 90 odsto mišićne mase guvrnera Kalifornije, ranije junaka popularnih filmova o snagatorima. Njihova fizionomija, pre svega niža ramena, bi im omogućila da Švarcenegera dobiju na "obaranju ruku", uveren je australijski naučnik. On je dao i niz drugih primera koji naše pretke po snazi i izdržljivosti stavljaju daleko ispred nas, "proglašavajući" ih i sportskim rekorderima. Podsetio je, između ostalog, da su rimski legionari s opremom teškom oko 40 kilograma mogli da marširaju i do 60 kilometara i "izračunao" da bi više hiljada veslača iz stare Grčke danas, "ladno", konkurisalo za zlatne medalje na svetskim prvenstvima.
Premera radi: Bolt bi sa svojim rekodom na 100 metara mogao da "dogura" do 42 kilometra na sat. Naravno, aktuelni svetski rekoder je trčao na tvrdoj podlozi i u specijalnim sprintericama. Mekalister smatra da bi Aboridžini, opremljeni kao Bolt, jurili najmanje 45 kilometara za sat. Iznoseći saznanja iz proučavanja afričkog plema Tutsi, Makalister se pozvao na saznanja o njima koja je, još 1905. godine, stekao jedan nemački antropolog. Nemac je, naime, utvrdio da mladi Tutsi u svojim plesovima dokazivanja "lete" iznad 2,5 metra, što je za sedam santimetara više od savremenog svetskog rekorda, koji drži Kubanac Havijer Sotomajor. "Da bi bili primljeni u svet odraslih, i da bi bili smatrani muškarcima, mladi Tutsi su morali da preskoče svoju visinu", zapisao je nemački antropolog, podsećajući da ih je priprema za to pravila rekorderima u skoku uvis što, inače, nikada zvanično nisu postali. Mekalister je izneo i procenu da bi žene nandertalaca, baveći se danas bodi-bildingom dostigle 90 odsto mišićne mase guvrnera Kalifornije, ranije junaka popularnih filmova o snagatorima. Njihova fizionomija, pre svega niža ramena, bi im omogućila da Švarcenegera dobiju na "obaranju ruku", uveren je australijski naučnik. On je dao i niz drugih primera koji naše pretke po snazi i izdržljivosti stavljaju daleko ispred nas, "proglašavajući" ih i sportskim rekorderima. Podsetio je, između ostalog, da su rimski legionari s opremom teškom oko 40 kilograma mogli da marširaju i do 60 kilometara i "izračunao" da bi više hiljada veslača iz stare Grčke danas, "ladno", konkurisalo za zlatne medalje na svetskim prvenstvima. Jovo Vuković, Tanjug.
No comments:
Post a Comment