Cocco, Lempicka, Sagan, Woolf

Zapanjiti danas je teško. Niko lako ne odaje svoje emocije prilikom susreta sa novim jer već sutra to postaje demode, clishe ili total sale ili jednostavno ponese bolnu etiketu out of date. Dakle, šta dati novom svetu? Kako stvoriti sliku nečega što raste, zapanjuje i razvija se neslućenom brzinom od pojave impresionizma i Tesle? Kako impresionirati futurističku stvarnost početka 20 veka? Da li je neophodno biti sluga umetnosti ili umetnost modulirati po sopstvenom modelu stvarnosti, a da to ne ostane samo kao fraza na papiru? Ovim mozaičnim pitanjima frenetična Woolf, skandalozna Lempicka, estravagantna Sagan, revolucionarna Cocco izlaze na svetsku scenu, nekada manje, nekad više spremna za komentare, osude, poglede divljenja i okretanja glave. Koliko to priznavali ili to krili, visoka aristokratija je sramežljivo prihvata. Paris, New York, London su početkom veka preplavljeni baš njenim romanima, modelima, odećom i slikama. Svet postaje bogatiji za još jednu umetnicu koja možda u tom trenutku žrtvuje svoj ceo udobni život pasivne supruge i majke za provokativni život u svetskim prestonicama. Svesno prihvata izolaciju i sve ono što joj ljudi oko nje, sopstvenim neznanjem i komformizmom, prepisuju. Da bi spasila sebe večite samoće, ona ulazi u afere i ljubavne i seksualne. Njene želje nadmašuju njene realne želje, njoj više nije potrebna ljubav i životni saputnik, već plural tih ljudskih neophodnosti. Susreti neverovatnom brzinom prelaze na dodire i na taj način svaki novi dan donosi nove frustrirajuće emocije i poglede na emocionalni fokus njene ličnosti. Nije samo Fransoaz Sagan imala, kako za nju kažu, `aktivni noćni život u pariškim klubovima` i nije samo Lempicka menjala svoje ljubavnice kako promeni skandalozni lokal u kome neka noćna diva posebnog glasa peva. Ove moderne kreatorke u svakom smislu te reči se pretvaraju u maskote feminizma i sa njima počinje da raste nešto što će kasnije Madonna, (ne) krunisana kraljica popa, primeniti u svojoj neslućenoj karijeri-skandali, varijacije od grešnice do svetice, od device do razvratnice.
Preko spaljivanja brushaltera šezdesetih, do poslednjih koraka borbe protiv lažnog amerikanizovanog morala osamdesetih, žena izlazi iz okova primitivizma i doživljaja nje kao home and domestic objekta. Formula više ne važi. Ove kreatorke, sada već enciklopedijske muze, menjaju svet tako što su ritualno žrtvene u društvenom smislu, negirane, pa shvaćene i proučavane. Na kraju po pravilu obožavane...

Deo iz knjige `Diva u mojoj odeci`