I am back...from the Island

Carreta, Carreta
Zante (Zakynthos) je bogato ostrvo. Bogastvo Zantea su palme i lijanderi, strme bele stene i tirkizno more, najlepsi zalazak sunca koji Grci prodaju elegantno uz pohovani plavi patlidzan i absolute tzatziki. Bogat je kornjacama, koje ce vam oduzeti celu paznju jer ce ih biti svuda oko vas, na prospektima, razglednicima, plakatima za eskurzije od 15 pa do 95 evra, do malih slatkih magnetica za frizidere. Kornjaca (Carreta Carreta!) nas nosi kroz zivot, tvrde Indijci. Resila je bas da se nastani u Laganasu, stecistu malih slatkih pijanih Britanaca. Mama Carreta se naivno nada da ce neka kornjacica naslednica doci do vode sa peska, i da ce izbeci ubod suncobrana i flip flop rezdragane debele pijane Liverpulcanke. Nade nase Carrete su pod znakom pitanja. Od 1000 naslednica, samo jedna upliva u Jonsko more -izvor zivota, bar po meni, ove godine.

Jezgro Zantea, punacka bogatasica i miris dvorista

Volim ovaj deo juzne Evrope. Setila sam se i Lefkade, i Krfa i Paxosa i Itake. Jonsko je specificno, onako, malo grcko, malo italijansko -od arhitekture do nacina zivota duboko ka sredistu kopna. I tako, u jezgru Zantea, upoznah Sulu, punacku, dobrocudnu lokalnu naslednicu. Sa osmehom koji kao da se nikada nije ni skinuo sa njenog lica, ona nudi neko lako vino, masline, med, origano, domaci, onako bacen po platnu da se susi u dvoristu iza... A dvoriste, cak i slika sa ovog digitalnog mirise na Mediteraneo. Svaki detalj je bas na svom mestu i svaki nered bas gde treba. Savrseni nered juga. Bas onakav kakav nam treba tokom tih deset dana letovanja. Od Sule sam kupila kuhunjske krpe. Kasnije sam ih videla i u gradu, ali od Sule je nekako sladje. Originalnije, pa nek je uzela i neki evro preko.

Svetac sa svojim narodom
Manastir Agios Dionisios je nesto sto se nije srusilo u strasnom zemljotresu koji je porusio skoro sve ovde, na ostrvu. A on, svetac, i dan danas ceo, ocuvan u svojoj crkvi u centru. Dva puta godisnje bogate i one malo manje bogate Grkinje sredjuju svoje frizure, svoje svecane haljine i oblace cak i bundu za onaj dan kada se svetac izvodi pred narod. Da ga vide jos jednom i da se uvere u svoja verovanja. Na ovom ostrvu mnogi se zovu Dionisios i mnoge zene imaju imena izvedena od imena ovog sveca, koji, kazu, nekako zivi ovde sa narodom. I kad zazele, on je tu da ga opet vide.

Put za Navagio
Zante ima Navagio. Mozda je ova plaza pomalo umorna od fotografisanja, slikanja cetkicama, od turista zeljnih, bas kao sto sam i ja, zeljnih tih plavih trenutaka, bar pola sata na toj plazi, na neverovanto belom besku. Doci do plaze je izazov, ali vredi. Predje se celo ostvo, onako kao sto bi dete nemarno iscrtalo crtu po mapi, pa se dodje do jedne egzoticne male luke Porto Vromi. Tu sacekate jos par takvih kao sto ste vi, ukrcate se nekoliko na brodic i krenete. Ne mozete promasiti jer prolazite pored uklesanog Posejdonovog profila. Ostar , dobro preopoznatljiv grcko-korintski nos, pogled ka vodi. Odsjaj grckog boga u vodi. Put za Navagio. Pecine i hridi, lukovi i male plaze, pogodne za citaca opijenog Odisejom ili Ilijadom, svejedno. U svakom slucaju, morate biti opijeni, da bi razumeli grcke zubate stene i lukove iznad vode. I najzad, Navagio. Najslikanija i najlepsa. Ona sa postera iz turistickih agencija, kraljica plaza, simbol grcke zastave. I bela i plava. I nestvarna. Koliko god slikana, nikad doslikana. A komercijalizovana i divlja.

Dafni je druga predivna usamljena plaza do koje se tako tesko dolazi. Ona je tu do turista, odmah iz ugla, ali treba preci celo jedno brdo, vijugavim, opasnim putem, doci do cilja. Nista lepse za oko, za telo. Mir i muzika kafea pod trskama. Caffe muzika. Samo vas mir.

Zeleni simbol
Masline su svuda. Exo Hora, seoce sa najstarijom maslinom na ostrvu, je na putu za Navagio. Vretenasta i ogromna, simbolizuje dvoje starih, jos uvek zaljubljenih koji tako ostaju zauvek, za vecnost. Dve stabla iz jednog. Ostrvljanima zivot zavisi od maslina, od ulja, sapuna, preparata za telo... Maslina je zivot Zakintosa.