Neki se ljudi rode da vole ljude.
Baka je imala samo 16 godina kada je upoznala lepog plavog i visokog kraljevog oficira u niskoj `Sokolani`, kako je ona pricala. Bio je neki docek, novogodisnji bal…Ona je dosla sa majkom. Oduvek je volela crne, `sa brcicima`, ali ovaj, poseban, joj ostavio utisak kada je birao za ples. I prvi i drugi, i treci…Nije je pustao, a oni, zaneseni, prvi put su oslusnuli sebe i shvatili da su sudjeni jedno drugom.
Vencali su se daleke 1938. Ziveli su raskalasno i smejali su se dugo, dugo, uz pice, dobru nisku hranu, puno muzike i veliko drustvo. Deka je baku redovno vodio na Djacko ostrvo, nisko kupaliste. Isli su na `dancing` , obucena je bila od sesira do rukavica, u haljinama u tonu, po najnovijoj modi niskih uobrazenih `modistkinja`. Nokti namazani, ruke negovane. Matinei u Niskoj banji vikendom. Tramvajem lagano… Cuvao je kao nesto najdragocenije. Zeleli su da malo bar prozive pre nego postanu roditelji. A cetrdesete su dolazile…
Baka je prozivela sa nama 87 godina. Bila je i gospodjica i gospodja i drugarica, pa ponovo gospodja. Gledala je kako nam se zemlja ujedinjuje, raspada, pa ponovo ujedinjuje…pa ponovo raspada. Nikada nije oguglala na ratove. Sve sto je imala nestalo je posle prvih bombi koje su pale na nas grad. Dobila je bebu `43 koju je krstio ujak Kornelija Kovaca. On je tada bio u logoru, u zarobljenistvu.
Baka je bila knjiga, ja je nikada do kraja nisam procitala. Otisla je, a ja nisam zelela da pisem sta ona sve zna, sta mi je pricala. Plasila sam se da je izgubim…a sada je otisla. Ostale su slike i njene i njenih i njegovih predaka slikane u nekoj niškoj, tada najpoznatijoj, fotografskoj radnji.
Baka je do kraja ponosno pricala niski, jela ljutu hranu i volela starogradske pesme. Poslednji put je zapevala na slavi Sv Arhandjela prosle godine.
Baka je imala samo 16 godina kada je upoznala lepog plavog i visokog kraljevog oficira u niskoj `Sokolani`, kako je ona pricala. Bio je neki docek, novogodisnji bal…Ona je dosla sa majkom. Oduvek je volela crne, `sa brcicima`, ali ovaj, poseban, joj ostavio utisak kada je birao za ples. I prvi i drugi, i treci…Nije je pustao, a oni, zaneseni, prvi put su oslusnuli sebe i shvatili da su sudjeni jedno drugom.
Vencali su se daleke 1938. Ziveli su raskalasno i smejali su se dugo, dugo, uz pice, dobru nisku hranu, puno muzike i veliko drustvo. Deka je baku redovno vodio na Djacko ostrvo, nisko kupaliste. Isli su na `dancing` , obucena je bila od sesira do rukavica, u haljinama u tonu, po najnovijoj modi niskih uobrazenih `modistkinja`. Nokti namazani, ruke negovane. Matinei u Niskoj banji vikendom. Tramvajem lagano… Cuvao je kao nesto najdragocenije. Zeleli su da malo bar prozive pre nego postanu roditelji. A cetrdesete su dolazile…
Baka je prozivela sa nama 87 godina. Bila je i gospodjica i gospodja i drugarica, pa ponovo gospodja. Gledala je kako nam se zemlja ujedinjuje, raspada, pa ponovo ujedinjuje…pa ponovo raspada. Nikada nije oguglala na ratove. Sve sto je imala nestalo je posle prvih bombi koje su pale na nas grad. Dobila je bebu `43 koju je krstio ujak Kornelija Kovaca. On je tada bio u logoru, u zarobljenistvu.
Baka je bila knjiga, ja je nikada do kraja nisam procitala. Otisla je, a ja nisam zelela da pisem sta ona sve zna, sta mi je pricala. Plasila sam se da je izgubim…a sada je otisla. Ostale su slike i njene i njenih i njegovih predaka slikane u nekoj niškoj, tada najpoznatijoj, fotografskoj radnji.
Baka je do kraja ponosno pricala niski, jela ljutu hranu i volela starogradske pesme. Poslednji put je zapevala na slavi Sv Arhandjela prosle godine.
Pored svega sto zelim o njoj da napisem i kazem postoji riznica onoga sto je u meni, sto ne dam nikom. Mozda jednog dana to bude zelelo da izadje i da se cuje, a mozda je i to moje licno bogastvo. Ono sto mi je ostavila.
No comments:
Post a Comment