Radim, da, jer nije greska…Ne pisem ga, pisem postove, ponekad kada zelim nesto da vam kazem, uglavnom kada sam posebno izervirana ili posebno srecna, odusevljena necim, sto postaje retkost. A to je rad i to dobar. Blog nije simple web page, za mene je nesto, sto kada ustanem i uz jutarnju kafu otvorim vec je 60ak njih pregledalo, trazilo, videlo…staro i ceka novo. To zahteva pravi rad. Nije svaka slika slika, niti vest vest. Niti sam ja novinar, niti me to zanima, ali supreme editor sopstvenog bloga jesam, i tek sada vidim da, u slucaju je to nesto vise, magazine ili slicno, bila bi surovija od najsurovije pradice Mirande fucking Prisli. Sve to mora da ima ton, a blog nam dozvoljava da ovo moje ima samo moj ton. Za sada :) Mozda potrazim i saradnike, ali je potrebno da mislite i reagujete kao ja!
Blog za mene nije sweet diary. Zasto bi i bio, kada smo to imali ranije kroz tinejdz leksikone, kasnije kroz prve mejlove sporih windows-a,chat ICQ history-a…Bar je kod mene tako bilo. Pamtila sam one super sparkling momente, duboko su urezani, nema to sta da se doda.
Sve te moje dozivljaje jos uvek drzim za sebe, intimni su i priznajem da mi FB pocinje da smeta svojom lopatom u privatnost kopa svakog od nas. One ruzne stvari, nesto te pogodi, obelezi ti dan ili mesec, takve dozivljaje sam sklona da pamtim. Mrzim to, ali sve lepo jedan pogled moze da unisti. A memory je strong.
Blog je za mene beo papir po koma ja crtam svoj zivot, tacnije, tok sopstvenih misli. Stream of conscience jedne jedine setnje po Nisu, putovanja, nekog dogadaja, neceg sto zasluzuje da se tu nadje. Naravno, po mojoj licnoj proceni, u tome je i vrednost bloga kao entity-a. Pored mene i mojih dozivljaja koji su dovoljno public i dovoljno jaki da bi bili na novom postu, je i ono sto je mene licno kreiralo. Ceo taj svet je nesto sto imam u sebi od momenta kada sam pogledala prvi film u bioskopu ili sama menjala program 1 i program 2 nasih SFRJ televizora EI proizvodnje. Novine, kasnije skupi magazini, koje sam na putovanjima skupljala po minhenskim, pariskim, kanskim, solunskim trafikama… to je materijal koji sada lako prenosim na blank new post. Sve to je godinama bilo oho lepkom lepljeno u sveskama-dve ukoricene, velike, prebogate slikama mlade i ruznjikave Madonne, otmene Audrey, iskricave Bardot, misteriozne Marlene, tinejdz C. Schiffer… Secam se strane kada je Nadia Auermann i Kate Moss najavljene kao tek new age manekenke. Eva se smesila sa svojim cvrsim grudima i plavom kosom u Monroe fazonu u wonder brau. Sveza, tek pokupljena iz Ceske. … Suvise su dugo u mom zivotu da im okrenem ledja :)
Being a child of the 80`s priznajem da sam bila i sminkerka i New Romantic. Ja ni danas ne mislim da je muskarac sa ofarbanom kosom, sa ocupanim obrvama sa dobrim parfemom nesto sto danas zovemo gay. Nikako. Dali su mu ime metro, ali meni je nekako to New Romantic i tako ce i biti. Dokaz: you tube and google this term.
Blog za mene nije sweet diary. Zasto bi i bio, kada smo to imali ranije kroz tinejdz leksikone, kasnije kroz prve mejlove sporih windows-a,chat ICQ history-a…Bar je kod mene tako bilo. Pamtila sam one super sparkling momente, duboko su urezani, nema to sta da se doda.
Sve te moje dozivljaje jos uvek drzim za sebe, intimni su i priznajem da mi FB pocinje da smeta svojom lopatom u privatnost kopa svakog od nas. One ruzne stvari, nesto te pogodi, obelezi ti dan ili mesec, takve dozivljaje sam sklona da pamtim. Mrzim to, ali sve lepo jedan pogled moze da unisti. A memory je strong.Blog je za mene beo papir po koma ja crtam svoj zivot, tacnije, tok sopstvenih misli. Stream of conscience jedne jedine setnje po Nisu, putovanja, nekog dogadaja, neceg sto zasluzuje da se tu nadje. Naravno, po mojoj licnoj proceni, u tome je i vrednost bloga kao entity-a. Pored mene i mojih dozivljaja koji su dovoljno public i dovoljno jaki da bi bili na novom postu, je i ono sto je mene licno kreiralo. Ceo taj svet je nesto sto imam u sebi od momenta kada sam pogledala prvi film u bioskopu ili sama menjala program 1 i program 2 nasih SFRJ televizora EI proizvodnje. Novine, kasnije skupi magazini, koje sam na putovanjima skupljala po minhenskim, pariskim, kanskim, solunskim trafikama… to je materijal koji sada lako prenosim na blank new post. Sve to je godinama bilo oho lepkom lepljeno u sveskama-dve ukoricene, velike, prebogate slikama mlade i ruznjikave Madonne, otmene Audrey, iskricave Bardot, misteriozne Marlene, tinejdz C. Schiffer… Secam se strane kada je Nadia Auermann i Kate Moss najavljene kao tek new age manekenke. Eva se smesila sa svojim cvrsim grudima i plavom kosom u Monroe fazonu u wonder brau. Sveza, tek pokupljena iz Ceske. … Suvise su dugo u mom zivotu da im okrenem ledja :)
Being a child of the 80`s priznajem da sam bila i sminkerka i New Romantic. Ja ni danas ne mislim da je muskarac sa ofarbanom kosom, sa ocupanim obrvama sa dobrim parfemom nesto sto danas zovemo gay. Nikako. Dali su mu ime metro, ali meni je nekako to New Romantic i tako ce i biti. Dokaz: you tube and google this term.End of Part 1
No comments:
Post a Comment