Kada sam imala, recimo, 16 godina, naslucivala sam cemu sluzi maskara. Posto sam smedja, skoro plava i plavi su mi preci sa mamine strane, uvek sam se divila jakim crnim obrvama pravih rasnih crnki. Naravno, odmah bi mi pogled isao na dole i tu bih verovatno vec pocela da je, ili njih, zalim zbog stalnih depilacija nogu, ruku i nausnica. Plavuse su sa te strane onako nas privilegovane, ali nam se obrve ne vide, a trepavice kao da nemamo. Maskara je verovatno prvo sto sam pocela da koristim. Ne secam se marke, ali mislim da je bila slovenacka, jer u vreme SFRJ Slovenija je imala najbolju kozmetiku. Danas, koristim mleko za suvu kozu i kremu za prve borice oke ociju, bas njihovu. Kvalitet ostao kvalitet.
Lak za nokte je sledece cega sam se docepala. Ja nekako nisam pripadala onim devojcicama koje mame feniraju ili im nokte lakiraju od cetvrte godine zivota. Mene je moja dva puta nasminkala cisto da vidi kaku cu jednog dana da izgledam....a onda smo se svi u kuci dugo smejali. Toliko o maminom doprinosu mom buducem make-up-u. Priznajem da je kasnije, pa do dana danasnjeg, uvek bila tu da mi da ostru kritiku tipa umorno izgledas, los karmin, ne stoji ti to ili da retko kaze, lepa ti frizura, delujes bas odmorno. Ostra kritika mi je potrebna i to volim, samo sto se tice majke, naravno! Da kritike nije, a da je sminka bila dostupnija, verovatno bih danas izgledala kao devojke sto danas izgledaju sa 20 godina - cheap prenasminkane i umorne od sinocnog ludog provoda u obliznjoj kafani...
No, od te svoje 16, kada sam otkrila i brushalter, mada ga mnogo kasnije upotrebila, i od te maskare i laka na detaljno sredjenim savrsenim dugim noktima (kupicu ja tu masinu za pranje sudova,bice to savrseno opet :), otkrila sam i druge detalje. Senke za oci, tirkizne, rozikaste, plave...Kod nane u Nemackoj kupovala i isprobavala... i sve dobre, jako dobre, danas nema takvih. Bile su marka do deset maraka, ali su i marke i kvalitet nesto znacili tada.
No comments:
Post a Comment