Kupaći kostim, posebno onaj namenjen ženama, zavisno od modnih kretanja, kroz istoriju je menjao oblik, materijale i izgled, pa ima veoma zanimljivu prošlost. Doduše, naši daleki preci bili su zakleti nudisti, počev, kažu, od Adama i Eve. U staroj Grčkoj i Rimu i žene i muškarci kupali su se goli ali, kao što je to nalagala moda tog doba, pokrivene glave. U srednjem veku golotinja je postala nezamisliva, a budući da nije postojala posebna odeća za kupanje, ljudi su u vodu ulazili uobičajeno odeveni. Prva posebna odeća za kupanje pojavila se istovremeno s otkrivanjem mora i morske obale kao idealnog mesta za odmor, krajem 18. veka, i nalikovala je odeći u kojoj se u to vreme spavalo. Prvi ženski kupaći kostim lansiran je 1825. Za manje od dva veka taj deo odeće koji je prvobitno prekrivao celo telo, pretvorio se u nekoliko "krpica" na "kritičnim tačkama". Cilj prvog ženskog kupaćeg kostima je bio da sakrije suluetu tela. Uz dugu haljinu, ispod koje se nosio korset, komplet su činile i posebne cipele i duge crne čarape, kao i šešir. Kupanje bez čarapa smatralo se egzibicijom. Ova "odela" su bila luksuz sve dok Francuzi i Amerikanci nisu počeli da ih masovno proizvode. Međutim, ti kupaći kostimi su pravljeni od vune pa kupanje u njima nije bilo baš lagodno jer bi, natopljeni vodom, bili teški i po više kilograma. Vremenom je moda za kupanje ipak postajala udobnija. Ženski kupaći kostimi su počeli da se šiju od čvrste pamučne tkanine, a sastojali su se od tunike kratkih rukava u mornarskom stilu koja je dosezala ispod kolena.
Ispod nje su se nosili korset i duge pantalone do članaka. Žene su tako u korsetima, obmotane metrima tkanine, ulazile u vodu samo do bokova, sve dok američka plivačica i glumica Anet Kelerman nije napravila revolucionarni korak. Anet se 1907. pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu, sašivenom po uzoru na muški kostim za kupanje. Iako je bio napravljen od čvrstog pamuka, imao duge nogavice i bio zakopčan do grla, kostim je izazvao veliki skandal jer je, posebno mokar, nepristojno prianjao uz telo. Jednodelni kostimi za kupanje bez rukava i s nogavicama do kolena koji su, umesto od čvrstog platna, bili pravljeni od mnogo primerenijeg pletiva, na plažama su se odomaćili tek nakon Prvog svetskog rata. Tridesetih godina prošlog veka "otkriva" se sunčanje, koje lekari u to doba svesrdno preporučuju. Odeća za kupanje postaje sve otvorenija, da bi se, nakon vrlo smelih jednodelnih kostima koji otkrivaju ramena, gornji deo leda, dekolte i noge, 40-ih pojavili i prvi, još izazovniji, dvodelni kupaći kostimi. Tek što su se oni odomaćili, stvaraju se uslovi za novu revoluciju u modi za kupanje. Inspirisani američkim atomskim eksperimentima na atolima Bikini u južnom Pacifiku, francuski modni kreatori stvorili su najoskudnije dotad viđene dvodelne kupaće kostime. Prezentacija bikinija na modnoj reviji u Parizu 1946, gde ga je nosila erotska plesačica Miselin Bernardi, izazvala je pravi skandal. Jedan američki modni novinar napisao je da bikini otkriva o ženi koja ga nosi sve osim devojačkog prezimena njene majke. Krajem 60-ih pripadnici mlade generacije započinju borbu za oslobađanje
od ustaljenih društvenih normi, za seksualne slobode i slobode u odevanju koje donose mini suknje i providnu odeću. Sedamdesetih bikini se još više smanjuje i postaje zaista minijaturan. Pojavljuje se takozvana string verzija biknija, omiljena i danas. To je model sačinjen od svega tri trouglasta dela koji se vezuju pantljikama. Kako telo i golotinja prestaju da budu tabu, javlja se i toples, a potom sledi još jedan korak dalje. Iako su od početka 20. veka bile obavezni deo odeće striptizeta i erotskih plesačica, tange postaju neobično popularne krajem 80-ih na plažama Brazila, odakle se početkom 90-ih sele na američke i evropske plaže. Modni stručnjaci kažu da nas i u bliskoj budućnosti očekuju vrlo zanimljivi modeli, barem kada je reč o materijalima. Najavljuju se kostimi koji će se menjati u zavisnosti od toga da li su suvi ili mokri, kao i oni koji će se osušiti u rekordnom roku ili uopšte neće upiti vodu.
Ispod nje su se nosili korset i duge pantalone do članaka. Žene su tako u korsetima, obmotane metrima tkanine, ulazile u vodu samo do bokova, sve dok američka plivačica i glumica Anet Kelerman nije napravila revolucionarni korak. Anet se 1907. pojavila na plaži u Bostonu u jednodelnom kupaćem kostimu, sašivenom po uzoru na muški kostim za kupanje. Iako je bio napravljen od čvrstog pamuka, imao duge nogavice i bio zakopčan do grla, kostim je izazvao veliki skandal jer je, posebno mokar, nepristojno prianjao uz telo. Jednodelni kostimi za kupanje bez rukava i s nogavicama do kolena koji su, umesto od čvrstog platna, bili pravljeni od mnogo primerenijeg pletiva, na plažama su se odomaćili tek nakon Prvog svetskog rata. Tridesetih godina prošlog veka "otkriva" se sunčanje, koje lekari u to doba svesrdno preporučuju. Odeća za kupanje postaje sve otvorenija, da bi se, nakon vrlo smelih jednodelnih kostima koji otkrivaju ramena, gornji deo leda, dekolte i noge, 40-ih pojavili i prvi, još izazovniji, dvodelni kupaći kostimi. Tek što su se oni odomaćili, stvaraju se uslovi za novu revoluciju u modi za kupanje. Inspirisani američkim atomskim eksperimentima na atolima Bikini u južnom Pacifiku, francuski modni kreatori stvorili su najoskudnije dotad viđene dvodelne kupaće kostime. Prezentacija bikinija na modnoj reviji u Parizu 1946, gde ga je nosila erotska plesačica Miselin Bernardi, izazvala je pravi skandal. Jedan američki modni novinar napisao je da bikini otkriva o ženi koja ga nosi sve osim devojačkog prezimena njene majke. Krajem 60-ih pripadnici mlade generacije započinju borbu za oslobađanje
od ustaljenih društvenih normi, za seksualne slobode i slobode u odevanju koje donose mini suknje i providnu odeću. Sedamdesetih bikini se još više smanjuje i postaje zaista minijaturan. Pojavljuje se takozvana string verzija biknija, omiljena i danas. To je model sačinjen od svega tri trouglasta dela koji se vezuju pantljikama. Kako telo i golotinja prestaju da budu tabu, javlja se i toples, a potom sledi još jedan korak dalje. Iako su od početka 20. veka bile obavezni deo odeće striptizeta i erotskih plesačica, tange postaju neobično popularne krajem 80-ih na plažama Brazila, odakle se početkom 90-ih sele na američke i evropske plaže. Modni stručnjaci kažu da nas i u bliskoj budućnosti očekuju vrlo zanimljivi modeli, barem kada je reč o materijalima. Najavljuju se kostimi koji će se menjati u zavisnosti od toga da li su suvi ili mokri, kao i oni koji će se osušiti u rekordnom roku ili uopšte neće upiti vodu. B92
No comments:
Post a Comment