Tako sladunjava i besposlena, tako prazna i u isto vreme ona koja, na neki svoj simbolicni i blazirani nacin, zraci na prijemima i privlaci ultimativnu web paznju. Bogatasica je pre svega bogata, ali to znaci zaista to...iako nama bili odredjeni pojmovi krajnje nestvarni i umu nedokucivi, ona je zaista nepojmivo bogata i kao takva ima sve. Apsolutizam u reci `bogata` je uzasno uocljiv i prosto boli one oko nje. To vise nije zavist, to je nesto sto smeta, ali i privlaci, nesto sto je jednostavno potresno u smislu egzistencijalizma pod parolom, `zivot je jedan, da li je moguce da neki imaju apsolutnost pojma `SVE`.!?
Nasmejana, prilicno predvidljiva, sa omiljenom zivotinjom u narucju, da li je to, pre vise od 80 godina, tigar pored Katharine Hepburn ili nesto sto pre lici crtanom junaku iz Ice Age-a nego pravom psu, u narucju blazirane naslednice Hilton.
Ona sto spava dok se ne probudi, koja je na zabavama kada god je pozovu, koja, kada kupuje, svesno otvara bar 10 novih prodajnih mesta tog brand-a, ali ne ide u shopping bez onoga sto joj predstavlja i dusevnu i fizicku hranu – MEDIJA. Ona je niko i nista bez njih, ona je samo jedna od dosadnih i bogatih, odlicnih za izbegavanje i pikantni tabloidski trac u kome, priznajem, uzivaju pre svega predstavnice intelektualnih krugova, bez obzira na rasu ili geografsku sirinu, nasladjujuci se njenom urodjenom prazninom. Dakle ona je nista - sve do trenutka dok ne zablista u punom sjaju pred papparazzima, negde oko 1 30 ujutru, ulazeci u klub bez gacica. Ona nije ni glumica, ni pevacica, ni model, ni pisac...Ona je sve to zajedno, samo uzasno lose u jednoj osobi. Amater u umetnosti, ali clishe imucnosti koji je do savrsenstva doveden i tu je svoja i unikatna. Tu vlada u sjaju najnovijih shinera za telo i usne, pokusavajuci da proda jos koji primerak vise svog neuspelog prvog, tako dugo ocekivanog hita. Imitacija same sebe, vidno neshvacena i omrazena, otcepljena od ostalih i zena koje je ne zele pored sebe iz apsolutno svih razloga, i od muskaraca koji su pored nje stekli sve one komplekse koje nisu uspeli da pokupe krajem 20. veka prilikom ekspanzije vec izvikanog matrijarhata. Na kraju ostaje sama u svojoj sopstvenoj iluziji navodnog savrsenstva...
deo iz poglavlja knjige Tipovi filmskih ikona 20. veka
No comments:
Post a Comment