MARLEN Ditrih, filmska glumica, pevačica i entertainer. Magična diva i jedan od najznačajnih holivudskih trofeja, uvezenih iz Evrope. Naklonjena umetnosti i sceni, prvo je studirala violinu i tome bila izuzetno posvećena. Ipak, vremenom se odlučuje za nastupe u kabareima, a zahvaljujući saradnji sa uticajnim pozorišnim rediteljem Maksom Rajnhardom, Marlen, tokom dvadesetih ostvaruje veliki broj pozorišnih uloga, kao i nekoliko manjih uloga na filmu. U to vreme upoznaje i producenta Rudija Zibera, za koga se ubrzo i udaje, a samo godinu dana kasnije, 13. decembra 1924, rađa ćerku Mariju Elizabet. Marlen nastavlja da gradi svoju karijeru, i dalje relativno nepoznatu primećuje je reditelj Jozef von Sternberg. Upoznat sa njenim pevačkim aspiracijama, nudi joj glavnu ulogu, kabaretske pevačice, u svom filmu »The blue Angel« ("Plavi anđeo"). Ujedno bio je to prvi zvučni, nemački film, sniman u kooprodukciji sa Amerikancima, što je bio dodatni izazov, koji ona nije želela da propusti. Film postiže izvanredan internacionalni uspeh, a uloga, u kojoj se Marlen pojavljuje kao fatalna Lol Lola i prvi put na velikom platnu pokazuje svoje duge noge, ali i raskošan talenat, nikoga ne ostavlja ravnodušnim.HOLIVUD je želeo Ditrihovu. Na poziv studija "Paramount", Marlen, zajedno sa svojim pigmalionom Sternbergom, odlazi u Holivud, ostavljajući u Nemačkoj supruga i kćerku. Još pre odlaska u Ameriku, njen brak je postojao samo na papiru, tako da novonastala situacija nije ništa bitno promenila. Sporazumno se dogovorila sa suprugom oko odgajanja kćerke i svako je otišao na svoju stranu. Brak nikada nije zvanično razveden, a njih dvoje su ostali u korektnim odnosima, sve do Ziberove smrti 1976. godine.Po dolasku u Holivud, Marlen je već čekao scenario za film "Maroko", u kome je ponovo glumila fatalnu kabaretsku pevačicu. Avanturističko-akciona priča, obojena romantičnim zapletom, donela je filmu izuzetan uspeh, dok je njena prva uloga u holivudskoj produkciji, vrednovana čak i nominacijom za "Oskara"! Sternberg intenzivno radi na građenju imidža za Ditrihovu, stvarajući od nje jednu od najglamuroznijih diva. Njihova uspešna saradnja trajala je sve do 1935. i rezultirala sa sedam snimljenih filmova u kojima je Ditrihova bila predodređena za fatalne uloge. Tek poslednji zajednički film »The devil is a njoman«, ("Đavo je žena") nije prošao najslavnije, što je možda i uslovilo prekid njihove saradnje.
IAKO obožavana i cenjena, Ditrihova se nikada do kraja nije uklopila u zahteve holivudske filmske industrije. Nasuprot opšte prihvaćenog imidža praznoglavih lutkica, ona je svojom seksi, ali autoritativnom pojavom, praćenom jakim nemačkim akcentom, bila autsajder tadašnjeg "trendi" Holivuda. Kako je možda i to doprinelo neadekvatnom uspehu njenih buduć ih holivudskih ostvarenja, Marlen odlučuje da prihvati ponudu iz Evrope. Na poziv producenta Aleksandra Korde odlazi u London, gde 1937. snima film »Knight njithout armor« ("Vitez bez oklopa"). Njen povratak u Evropu koriste predstavnici sve moć nije nacističke partije, kako bi je pozvali da se vrati u Nemačku i svojim statusom podrži njihovu politiku. Međutim, čak ni samo pominjanje Hitlera, kao njenog velikog poštovaoca, nije donelo očekivane rezultate. Ditrihova, kao izraziti antinacista, odbija njihov poziv, što joj donosi probleme. U Nemačkoj su njeni filmovi zabranjeni, a Hitlerova vlast je proglašava izdajicom i dezerterom, poručivši joj da je njen povratak u zemlju nepoželjan. Iste godine, Ditrihova postaje zvanični državljanin Amerike. ROĐENA je kao Marija Magdalena Ditrih u Berlinu, u Nemačkoj, 27. decembra 1901. godine. Odrastala je u konzervativnoj porodici, višeg srednjeg staleža, uz oca, oficira pruske vojske Luisa Eriha Ota, majku Vilhelminu i sestru Elizabet. Pod uticajem očeve profesije, u kući su vladali red i čvrsta disciplina, što je, kasnije, dobrim delom obeležilo i njen distanciran i pomalo strog karakter. Ipak, njen otac je umro relativno rano, tako da je Marija Magdalena ostatak svog detinjstva proživela uz svog očuha. Svoju samosvest je iskazala još u tinejdžerskim godinama, kada je svoje ime promenila u tada neuobičajeno Marlen.
POSUSTALA holivudska karijera Marlen Ditrih doživljava nove trenutke slave, tokom 1939. godine. Marlen snima vestern "Destry rides again«, u kojem joj je partner bio Džejms Stjuart. Film je obeležila čuvena scena tuče između likova koje su tumačile Ditrihova i glumica Una Merkel. Žensko odmeravanje snage pesnicama bilo je atraktivna zabava za publiku, ali ipak... Bez obzira na dobre reakcije i uspeh koji je film postigao, publika je smatrala da uloga u vesternu nije prikladna za glamuroznu Ditrihovu.Kada su 1941. Sjedinjene Države ušle u rat, Marlen Ditrih je bila jedna od prvih slavnih osoba koje su uzele učešće u podizanju nacionalnog duha. S obzirom na svoja jasna politička ubeđenja i čvrst antinacistički stav, Ditrihova je svojim ubedljivim govorima, kao i muzičkim nastupima, podizala moral američkoj vojsci. Hrabro je išla na prve linije fronta u Alžir, Francusku, čak i Nemačku, sa generalima Džejmsom Gevinom i Džordžom Patonom. Za svoj doprinos bila je odlikovana medaljom slobode, od američke vlade, ali i titulom komandanta Legije časti, koji joj je dodelila Francuska.OD pedesetih, pa sve do polovine sedamdesetih godina prošlog veka, Ditrihova se posvećuje koncertnim i kabaretskim nastupima širom sveta. Repertoar sačinjen od njenih pesama iz filmova, ali i aktuelnih muzičkih tema, izvodila je sa posebnom strašću i artističkim pristupom. Jedan od sjajnih primera za to je i njeno karakteristično izvođenje antiratne teme »Where have all the flowers gone«. Specijalno urađeni aranžmani su dozvoljavali da njen, rasponski, ipak ograničen, vokal zvuči sjajno, pružajući nezaboravan dramski efekat. Podjednak akcenat je stavljen na scenski nastup i spektakularne kostime, koji su samo pojačavali njenu auru glamurozne dive. Postižući izuzetne uspehe, scenski šou je nagrađen i prestižnom nagradom "Toni", 1968. godine. Njen imidž, ali i njena neobična osobenost, učinili su Ditrihovu jednom od najprestižnijih modnih ikona zlatne holivudske ere, ali i godina koje su usledile. Inspiracija mnogih dizajnera, Marlen je vrlo često eksperimentisala sa svojim stilom, zasnovanim na misterioznom seksepilu. Pre svega, koketiranje sa muškom modom, u vidu fantastično skrojenih odela i smokinga, praćenih cilindrima i sličnim aksesoarima, pružali su sasvim novu vrstu glamura, ali i otkrivali njenu latentnu biseksualnost.
Upravo priče o njenoj biseksualnosti intrigirale su mnoge. Skrivanje privatnog života, daleko od očiju javnosti, samo je još više podstrekivalo glasine. Iako to nikada nije potvređeno, veruje se da je Ditrihova bila u ljubavnim vezama sa glumicom Onom Munson, kao i književnicom Mercedes de Akosta. Nasuprot tome, pominju se i veze sa glumcem Julom Brinerom, kao i Frenkom Sinatrom, ali i fatalnim predsednikom Džonom Kenedijem. Ipak, kao ljubav njenog života, navodi se francuski glumac, a kasnije i heroj rata Žan Gaben. DITRIHOVA je nastupala skoro do pozne starosti. Njena scenska karijera je okončana 1975., kada je tokom nastupa u Austaliji nezgodno pala i slomila nogu. Posle dužeg oporavka, 1979. ostvaruje manju ulogu u filmu »Just a gigolo«, posle čega je usledio i zvanični kraj njene karijere.Poslednju deceniju svog života provela je u svom stanu u Parizu, zbog zdravstvenih problema, uglavnom vezana za krevet. Učestvovala je u pisanju nekoliko biografskih knjiga, dala čak i nekoliko intervjua, ali je zbog narušenog zdravlja odbijala svako javno pojavljivanje. Bila je u konstantnom kontaktu sa svojom kćerkom, koja je u jednom od kasnijih intervjua izjavila da je njena majka i tih godina bila "politički aktivna". Naime, kako je sve kontakte sa spoljnim svetom odžavala telefonom, tako je vodila i duge razgovore sa tadašnjim predsednikom Amerike Ronaldom Reganom i Rusije Mihailom Gorbačovom. Sadržaj tih razgovora nije poznat.Marlen Ditrih je umrla u snu, prirodnom smrću, 6. maja 1992. godine, u 90. godini. Posle počasnog ispraćaja, kojem je prisustvovalo više od 3.500 poštovalaca, kovčeg sa njenim posmrtnim ostacima, prekriven američkom zastavom, iz Pariza je prebačen u Berlin. Ditrihova je sahranjena u grobnici, pored svoje majke, na groblju, u neposrednoj blizini kuće u kojoj je rođena.
Feljton, Vecernje novosti 2006
IAKO obožavana i cenjena, Ditrihova se nikada do kraja nije uklopila u zahteve holivudske filmske industrije. Nasuprot opšte prihvaćenog imidža praznoglavih lutkica, ona je svojom seksi, ali autoritativnom pojavom, praćenom jakim nemačkim akcentom, bila autsajder tadašnjeg "trendi" Holivuda. Kako je možda i to doprinelo neadekvatnom uspehu njenih buduć ih holivudskih ostvarenja, Marlen odlučuje da prihvati ponudu iz Evrope. Na poziv producenta Aleksandra Korde odlazi u London, gde 1937. snima film »Knight njithout armor« ("Vitez bez oklopa"). Njen povratak u Evropu koriste predstavnici sve moć nije nacističke partije, kako bi je pozvali da se vrati u Nemačku i svojim statusom podrži njihovu politiku. Međutim, čak ni samo pominjanje Hitlera, kao njenog velikog poštovaoca, nije donelo očekivane rezultate. Ditrihova, kao izraziti antinacista, odbija njihov poziv, što joj donosi probleme. U Nemačkoj su njeni filmovi zabranjeni, a Hitlerova vlast je proglašava izdajicom i dezerterom, poručivši joj da je njen povratak u zemlju nepoželjan. Iste godine, Ditrihova postaje zvanični državljanin Amerike. ROĐENA je kao Marija Magdalena Ditrih u Berlinu, u Nemačkoj, 27. decembra 1901. godine. Odrastala je u konzervativnoj porodici, višeg srednjeg staleža, uz oca, oficira pruske vojske Luisa Eriha Ota, majku Vilhelminu i sestru Elizabet. Pod uticajem očeve profesije, u kući su vladali red i čvrsta disciplina, što je, kasnije, dobrim delom obeležilo i njen distanciran i pomalo strog karakter. Ipak, njen otac je umro relativno rano, tako da je Marija Magdalena ostatak svog detinjstva proživela uz svog očuha. Svoju samosvest je iskazala još u tinejdžerskim godinama, kada je svoje ime promenila u tada neuobičajeno Marlen.
POSUSTALA holivudska karijera Marlen Ditrih doživljava nove trenutke slave, tokom 1939. godine. Marlen snima vestern "Destry rides again«, u kojem joj je partner bio Džejms Stjuart. Film je obeležila čuvena scena tuče između likova koje su tumačile Ditrihova i glumica Una Merkel. Žensko odmeravanje snage pesnicama bilo je atraktivna zabava za publiku, ali ipak... Bez obzira na dobre reakcije i uspeh koji je film postigao, publika je smatrala da uloga u vesternu nije prikladna za glamuroznu Ditrihovu.Kada su 1941. Sjedinjene Države ušle u rat, Marlen Ditrih je bila jedna od prvih slavnih osoba koje su uzele učešće u podizanju nacionalnog duha. S obzirom na svoja jasna politička ubeđenja i čvrst antinacistički stav, Ditrihova je svojim ubedljivim govorima, kao i muzičkim nastupima, podizala moral američkoj vojsci. Hrabro je išla na prve linije fronta u Alžir, Francusku, čak i Nemačku, sa generalima Džejmsom Gevinom i Džordžom Patonom. Za svoj doprinos bila je odlikovana medaljom slobode, od američke vlade, ali i titulom komandanta Legije časti, koji joj je dodelila Francuska.OD pedesetih, pa sve do polovine sedamdesetih godina prošlog veka, Ditrihova se posvećuje koncertnim i kabaretskim nastupima širom sveta. Repertoar sačinjen od njenih pesama iz filmova, ali i aktuelnih muzičkih tema, izvodila je sa posebnom strašću i artističkim pristupom. Jedan od sjajnih primera za to je i njeno karakteristično izvođenje antiratne teme »Where have all the flowers gone«. Specijalno urađeni aranžmani su dozvoljavali da njen, rasponski, ipak ograničen, vokal zvuči sjajno, pružajući nezaboravan dramski efekat. Podjednak akcenat je stavljen na scenski nastup i spektakularne kostime, koji su samo pojačavali njenu auru glamurozne dive. Postižući izuzetne uspehe, scenski šou je nagrađen i prestižnom nagradom "Toni", 1968. godine. Njen imidž, ali i njena neobična osobenost, učinili su Ditrihovu jednom od najprestižnijih modnih ikona zlatne holivudske ere, ali i godina koje su usledile. Inspiracija mnogih dizajnera, Marlen je vrlo često eksperimentisala sa svojim stilom, zasnovanim na misterioznom seksepilu. Pre svega, koketiranje sa muškom modom, u vidu fantastično skrojenih odela i smokinga, praćenih cilindrima i sličnim aksesoarima, pružali su sasvim novu vrstu glamura, ali i otkrivali njenu latentnu biseksualnost.
Upravo priče o njenoj biseksualnosti intrigirale su mnoge. Skrivanje privatnog života, daleko od očiju javnosti, samo je još više podstrekivalo glasine. Iako to nikada nije potvređeno, veruje se da je Ditrihova bila u ljubavnim vezama sa glumicom Onom Munson, kao i književnicom Mercedes de Akosta. Nasuprot tome, pominju se i veze sa glumcem Julom Brinerom, kao i Frenkom Sinatrom, ali i fatalnim predsednikom Džonom Kenedijem. Ipak, kao ljubav njenog života, navodi se francuski glumac, a kasnije i heroj rata Žan Gaben. DITRIHOVA je nastupala skoro do pozne starosti. Njena scenska karijera je okončana 1975., kada je tokom nastupa u Austaliji nezgodno pala i slomila nogu. Posle dužeg oporavka, 1979. ostvaruje manju ulogu u filmu »Just a gigolo«, posle čega je usledio i zvanični kraj njene karijere.Poslednju deceniju svog života provela je u svom stanu u Parizu, zbog zdravstvenih problema, uglavnom vezana za krevet. Učestvovala je u pisanju nekoliko biografskih knjiga, dala čak i nekoliko intervjua, ali je zbog narušenog zdravlja odbijala svako javno pojavljivanje. Bila je u konstantnom kontaktu sa svojom kćerkom, koja je u jednom od kasnijih intervjua izjavila da je njena majka i tih godina bila "politički aktivna". Naime, kako je sve kontakte sa spoljnim svetom odžavala telefonom, tako je vodila i duge razgovore sa tadašnjim predsednikom Amerike Ronaldom Reganom i Rusije Mihailom Gorbačovom. Sadržaj tih razgovora nije poznat.Marlen Ditrih je umrla u snu, prirodnom smrću, 6. maja 1992. godine, u 90. godini. Posle počasnog ispraćaja, kojem je prisustvovalo više od 3.500 poštovalaca, kovčeg sa njenim posmrtnim ostacima, prekriven američkom zastavom, iz Pariza je prebačen u Berlin. Ditrihova je sahranjena u grobnici, pored svoje majke, na groblju, u neposrednoj blizini kuće u kojoj je rođena.
Feljton, Vecernje novosti 2006
No comments:
Post a Comment