Slikarka Tamara de Lempicka (1898-1980), poznata kao "lepa Poljakinja", bila je jedna od najvećih zvezda između dva svetska rata. Lepa poput Garbo, misteriozna, slaba prema glamuru i raskoši, lako se probila do visokih umetničkih i političkih krugova. Feministkinje, homoseksualci i monarhisti, smatrali su je kultnom ličnošću. Stranice tabloida bile su pune pikant
erija vezanih za njen život što je ona prihvatala sa nekom vrstom aristokratske ravnodušnosti, nemajući nameru da bilo šta demantuje.Poreklom iz slavne varšavske advokatske porodice Gorski, prezime Lempicka stekla je udajom za grofa Tadeuša de Lempickog. Nakon venčanja, njih dvoje su živeli u Petrogradu gde ih je zadesila revolucija, zbog čega su bili primorani da pobegnu iz Rusije i nastane se u Parizu, gde 1922. počinje Tamarina slikarska karijera. Svoja rana opredeljenja pronalazila je u razblaženom kubizmu, koji je bio omiljen slikarski pravac u buržoaskim krugovima. Figure na njenim slikama, u kojima su dominirali aktovi i portreti bogataša i aristokrata, odlikovale su se prelomljenim perspektivama i teškim volumenom, a njeni najpoznatiji radovi odisali su otmenom ironijom, prefinjenim luksuzom i bogatstvom. Nadahjivali su je italijanska renesansa, francuski klasicizam, futurizam, kao i umetnička delatnost koja se odvijala u okvirima tada popularnog art dekoa. Kažu da je držeći do otmenih gostiju ili modela iz mondenskog sveta, čak i dok je sedela za štafelajem bila odevena u dekoltovanu belu svilu, ogrnuta raskošnim krznom, sa zalizanom kosom, naušnicama od dragog kamenja i narukvicama i prstenjem koji su se sijali na njenim rukama istovremeno umazanim slikarskom bojom.Boginja automobilske ere, lepa Poljakinja, oličenje ženskog dendizma 20-ih i 30-ih godina 20. veka, bila je miljenica prestižnih umetničkih salona
. Intrigirala je javnost koliko i Ficdžeraldov "Getsbi", Greta, Koko Š., koji su joj bili savremenici. Čuveni autoportret iz 1932, u kome je umetnica predstavljena u zelenom Bugatiju, simbolizovao je imidž moderne, emancipovane žene koja živi nesputano, ne mareći mnogo za pravila tadašnjeg morala. Sama Tamara de Lempicka imala je veliki broj ljubavnika oba pola, mahom iz redova aristokratije, ali i običnog sveta, koji su plenili svojim bogatstvom, šarmom ili su prosto udovoljavali slikarkinom trenutnom hiru. Sa drugim muzem je živela u Americi gde se družila sa holivudskim zvezdama, pored ostalih, sa glumicom Dolores del Rio (jedno vreme ljubavnicom slikarke Fride Kalo), Tajronom Pauerom, Žorž Sanders. Ali dok njene sedeljke priređene u luksuznim vilama posećuju mnoge zvezde tog doba, niko više ne obraća pažnju na njene slike, pa je čak i čuvena Pegi Gugenhajm odbila da u svoj muzej umetnosti 20. veka uvrsti neko delo Tamare de Lempicke.Obolela od arteroskleroze, Lempicka se 1943. zauvek oprostila od slikanja. Slikarka koju su između dva svetska rata obožavali i pripisivali joj božanske osobine, doživela je da su njena platna isto tako senzualna i izazovna kao i njen život, bila u drugoj polovini veka gotovo zaboravljena, skrajnuta u neke zabačene galerije, van glavnih tokova umetničkih trendova. Lempicka je ubrzo dobila oreol kultne ličnosti, a kritičari počinju da je ubrajaju u najsnažnije i najupečatljivije umetnike 20. veka. Danas su njene slike na ceni, koliko i Pikasove, a kolekcionari se otimaju o njena čuvena platna. Kupovanje nekog njenog dela smatra se prestižnom investicijom, bar kada je u pitanju probirljiva njujorška elita. Svako ko danas nešto znači u američkom "šou-biznisu" mora da ima bar jednu "lempicku".
erija vezanih za njen život što je ona prihvatala sa nekom vrstom aristokratske ravnodušnosti, nemajući nameru da bilo šta demantuje.Poreklom iz slavne varšavske advokatske porodice Gorski, prezime Lempicka stekla je udajom za grofa Tadeuša de Lempickog. Nakon venčanja, njih dvoje su živeli u Petrogradu gde ih je zadesila revolucija, zbog čega su bili primorani da pobegnu iz Rusije i nastane se u Parizu, gde 1922. počinje Tamarina slikarska karijera. Svoja rana opredeljenja pronalazila je u razblaženom kubizmu, koji je bio omiljen slikarski pravac u buržoaskim krugovima. Figure na njenim slikama, u kojima su dominirali aktovi i portreti bogataša i aristokrata, odlikovale su se prelomljenim perspektivama i teškim volumenom, a njeni najpoznatiji radovi odisali su otmenom ironijom, prefinjenim luksuzom i bogatstvom. Nadahjivali su je italijanska renesansa, francuski klasicizam, futurizam, kao i umetnička delatnost koja se odvijala u okvirima tada popularnog art dekoa. Kažu da je držeći do otmenih gostiju ili modela iz mondenskog sveta, čak i dok je sedela za štafelajem bila odevena u dekoltovanu belu svilu, ogrnuta raskošnim krznom, sa zalizanom kosom, naušnicama od dragog kamenja i narukvicama i prstenjem koji su se sijali na njenim rukama istovremeno umazanim slikarskom bojom.Boginja automobilske ere, lepa Poljakinja, oličenje ženskog dendizma 20-ih i 30-ih godina 20. veka, bila je miljenica prestižnih umetničkih salona
. Intrigirala je javnost koliko i Ficdžeraldov "Getsbi", Greta, Koko Š., koji su joj bili savremenici. Čuveni autoportret iz 1932, u kome je umetnica predstavljena u zelenom Bugatiju, simbolizovao je imidž moderne, emancipovane žene koja živi nesputano, ne mareći mnogo za pravila tadašnjeg morala. Sama Tamara de Lempicka imala je veliki broj ljubavnika oba pola, mahom iz redova aristokratije, ali i običnog sveta, koji su plenili svojim bogatstvom, šarmom ili su prosto udovoljavali slikarkinom trenutnom hiru. Sa drugim muzem je živela u Americi gde se družila sa holivudskim zvezdama, pored ostalih, sa glumicom Dolores del Rio (jedno vreme ljubavnicom slikarke Fride Kalo), Tajronom Pauerom, Žorž Sanders. Ali dok njene sedeljke priređene u luksuznim vilama posećuju mnoge zvezde tog doba, niko više ne obraća pažnju na njene slike, pa je čak i čuvena Pegi Gugenhajm odbila da u svoj muzej umetnosti 20. veka uvrsti neko delo Tamare de Lempicke.Obolela od arteroskleroze, Lempicka se 1943. zauvek oprostila od slikanja. Slikarka koju su između dva svetska rata obožavali i pripisivali joj božanske osobine, doživela je da su njena platna isto tako senzualna i izazovna kao i njen život, bila u drugoj polovini veka gotovo zaboravljena, skrajnuta u neke zabačene galerije, van glavnih tokova umetničkih trendova. Lempicka je ubrzo dobila oreol kultne ličnosti, a kritičari počinju da je ubrajaju u najsnažnije i najupečatljivije umetnike 20. veka. Danas su njene slike na ceni, koliko i Pikasove, a kolekcionari se otimaju o njena čuvena platna. Kupovanje nekog njenog dela smatra se prestižnom investicijom, bar kada je u pitanju probirljiva njujorška elita. Svako ko danas nešto znači u američkom "šou-biznisu" mora da ima bar jednu "lempicku". Source: www.danas.co.yu
No comments:
Post a Comment