Svecane bele kosulje

Dugo hodam vec,kroz moj rodni grad.
Izgleda mi da vec je pao mrak.

Moj grad je lep kada je dan,

al' umoran je i treba mu san.

Svecane,bele kosulje,

zovu me sad na proslave,

al' ja ih vise necujem,

odlazim sama nestajem.

Penjem se na breg,da oteram mrak.

Na bregu je kip,u ruci mu mac.

I cuje se smeh,i cuje se plac,

i vidi se Bec i vidi se Vrac.

Svecane,bele kosulje,zovu me sad na proslave,

al' ja ih vise ne cujem,odlazim sama nestajem.