Ja sam ovisnica. Od `99. Priznajem. Nista lepse od tisine jutarnje kafe i provere mejlova, bloga, space-a. Nista.Pogled u monitor, u dubinu tog divnog aparata koji me gleda sirom otvorenih ociju.
Juce nisam imala net. Nisam ga imala ceo dan. A u Finskoj oslobadjaju neke vrste njihovog vojnog roka u slucaju da su ovisnici kao ja. Ne stidim se toga. Ponosim se svojom ovisnoscu.. Lepa je, jer je drugacija od drugih. Nije vezana za nesto prljavo(a mogla bi), nije ni deadly (a, opet bi mogla). Ona je tako moderna, ali je tako sadasnja. Prisutna.
Cekala sam nestrpljivo dolazak konekcije. Neki zaostali racuni, pa je prekinuta. Kakva nepromisljenost!? Nije vas briga, vas koji ga imate u ogromnim kolicinama, za nas, koji skupljamo mrvice bajtova u nekom sopstvenom cyber prostoru. Grupisemo ih i sastavljamo samo nase licne doze, dnevne doze, predivne doze neta.
Sada sam mirna. Evo me sa novim tekstom, tu pred vama.
No comments:
Post a Comment