Biser Balkana

Ohrid je grad koji cesto zaboravljamo. Znamo da je lep i da je tu, ali nismo ni priblizno svesni sta znaci za ove nase prostore.

Ohrid je svetlucav. Plav je od vode i neba i ostar od zavidne nadmorske visine i hridi. Razglednicu Ohrida cine crkve, svih 365 koliko i dana u godini. Takav, on je krunisan kao oaza pravoslavlja i mira, na braniku iseckane juzne i istocne Evrope. Zbog prelamanja obrisa crkvenih kupola u vodi, zraci mirom i spokojom.

Ohrid je pravi turisticki grad, veoma slican onim gradovima pored mora za koje dajemo i po nekoliko stotina eura da bi proveli samo par sati, umorni od puta i obilaska drugih znacajnih mesta neke Francuske, Italije...I kao, videli smo taj grad, bili smo pa, mozemo da cak i druge savetujemo gde je sta i sta treba da se vidi. No, Ohrid, za razliku od tih gradova nudi i osecaj opustenosti: tu ste, a niste. U inostranstvu ste, a kod kuce. I nema zurbe. Svaka fasada svake stare kuce, a svaka je stara, ispunjava oci prizorom koji je poseban i ostaje upamcen.

Labud je, kazu, simbol Ohrida. Ima ih nekoliko, ali znace. Meni znace, jer danas nemam cestu priliku da pored camca i cikice, koji ceo zivot zaradjuje tako sto vozi vesele turiste po zalivu, vidim labudove. Dan kasnije u kancelariji, ispred kompjutera, shvatite koliko znaci samo jedna od tih paperjastih ptica.