Nisam odusevljena. Jedino je Sarlota dobila sta je trazila i ispada utopijski `ok` lik. Ima muza, lep i udoban zivot, usvojenu preslatku malu i cak, eto cuda, i svoje dete. Odlicno, k`o u Jane Austen romanima, uvek to kazem, ali mislim da i treba da kazem.
Samanta je, jadna, kaznjena. Imala je cak i rak dojke ranije, a sada, je dobila visak kilograma i psa. Pretvara se u dobrodrzecu baku, odbacuje jedinog ko je nju, takvu, voleo. Ostaje sama, jer nije po formuli -`brak-deca-muz i samo muz`.
Miranda je poslovna, uzurbana, majka....I nju su nekako srozali. Prevara. Jednom oprosti, uvek te gaze. Ne lici mi na Mirandu.
Keri je vec posluzila kao odlican poligon za izivljavanje i piscu i scenaristi. Toliko ponizavanje, njeno - privatno ranije, sada javno, toliko muke oko `all mighty NJEGA` koji je, zaboga, neodlucan u nekoj 50 godini se decko premislja, sta ce i da li ce...I na kraju te ostavi u Vestvud vencanici. Pred svima. Jer,on, oh, nije siguran. I, onda, tom boyfriend-u se opet i opet oprasta. U realnom svetu to ne bude tako. Granica postoji.
ZAKLJUCAK: zene treba varati, zaj****ati, ostavljati, muciti, pa malo ponovo voleti, pa opet odbaciti, i na kraju, kada vise ne znas ni ko si, ali znas samo da njega volis, najzad malo pomaziti i uzeti nazad. Ako nisi takva, onda si kaznjena. Sama, debela, juris stjuarte od 20 godina i sluzis za podsmeh.
Mislim da sam ljuta na Busnelovu.
No comments:
Post a Comment