Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, neke pusile ali sve radile do zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes. U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima. Mi, kada smo imali 4-5-6 godina nismo nosili Pampers-e. Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama. Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste, a ne iz flasica kupljenih u supermarketu. Delili smo flasicu koka kole sa nasim prijateljima i NIKO nije umro zbog toga. Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i tada bile pune secera, ali nismo bili debeli zato sto smo smo se STALNO IGRALI NAPOLJU. Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se ceo dan, sve dok se ne upale svetla na ulici, zmurke, klisa, klikera, partizana i Nemaca, kauboja i Indijanaca. Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan. I nikad nije bilo problema...Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma, spustali se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica naucili smo kako da resimo problem. Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u skoli.Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali skolskog psihologa i usmerivaca, pa smo ipak zavrsavali visoke skole. Nama nisu prodavali drogu ispred skole.
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (vec samo dva), nismo imali videa, surround sound-e, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms, mp3-4 sa po 2-3-30 gb memorije....MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO ISLI NAPOLJE DA SE DRUZIMO S NJIMA!
Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga. Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku. Zapravo, bili su cesto stroziji nego sam zakon!Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom, a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu. Rucak je bio zajednicki..svakog dana.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva. Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje i naucnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.I naucili smo da zivimo s tim!I ti pripadas nekoj toj generaciji? CESTITAM!
Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box, nikakve video igrice, nismo imali 99 kanala na televiziji (vec samo dva), nismo imali videa, surround sound-e, celularne telefone, kompjutere, Internet, chat rooms, mp3-4 sa po 2-3-30 gb memorije....MI SMO IMALI PRIJATELJE I MI SMO ISLI NAPOLJE DA SE DRUZIMO S NJIMA!
Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili ruku, ali nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga. Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde za Novu godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!
Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da nas izvuku. Zapravo, bili su cesto stroziji nego sam zakon!Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom, a jedan sa tatom. Mi smo imali jednu kucu i jednu porodicu. Rucak je bio zajednicki..svakog dana.
Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji covecanstva. Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje i naucnike do danas.
Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.I naucili smo da zivimo s tim!I ti pripadas nekoj toj generaciji? CESTITAM!
No comments:
Post a Comment