Kako je predstavljena žena u medijima Srbije

Srbija je potpisnica svih međunarodnih dokumenata o sprečavanju diskriminacije na osnovu pola, uključujući i Konvenciju o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Ustav Srbije garantuje ravnopravnost polova, a Studija o izvodljivosti priključenja Evropskoj uniji Srbiju obavezuje na stvaranje uslova za ravnopravan tretman žena i muškaraca na svim poljima.Koordinatorka Ženske sekcije Nezavisnog udruženja novinara Srbije i novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skrozza kaže za Danas da žene čine bar polovinu ukupne populacije, a da u štampanim medijima praktično ne postoje.Što se tiče elektronskih medija situacija je verovatno još lošija, s tim što se to ne može potkrepiti bilo kakvim konkretnim podacima jer monitoring te vrste u Srbiji još nije urađen - ističe ona, dodajući da je i prosečnom posmatraču jasno da se slika žene u medijima iz dana u dan pogoršava, jer reklame u kojima se na potpuno besmislen način koristi žensko telo, programi u kojima nastupaju skoro isključivo pevačice, ili skandalmejkerke drugih profila, učinili su svoje. Takođe, u medijima se pojavljuje vrlo ograničen krug žena, bilo da su one ekspertkinje, političarke, ili estradne zvezde.Od 100 sagovornika 38 su ženePrema istraživanju koje je tokom 2006. sproveo sarajevski Medija centar žene su u štampanim medijima u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini zastupljene čak pet puta manje od muškaraca. Praćenjem po tri nacionalna dnevna lista u sve tri države, u slučaju Srbije to su bili Blic, Politika i Večernje novosti, utvrđeno je da se kao sagovornici-eksperti žene pojavljuju skoro devet puta manje od muškaraca (89,2 : 10,8 odsto u korist eksperata muškaraca). Nešto je bolja situacija kada su u pitanju "obični" sagovornici u istraživanjima ili anketama, od 100 sagovornika 38 su žene, a 61 muškarci.Skrozza objašnjava da je potrebno pre svega osvestiti novinare i skrenuti im pažnju na neprimetnu rodnu diskriminaciju koja, između ostalog, podrazumeva kontakt s uvek istim sagovornicima, najčešće muškarcima, forsiranje žena koje u javnosti već imaju negativan imidž, insistiranje na lepoti sagovornica ukoliko je reč o uličnim anketama....- Takođe, bilo bi vrlo korisno ukoliko bi se mediji konačno pozabavili realnim životom žena u Srbiji i zaboravili na priče u kojima se svi iščuđavaju uspešnim ženama. Reklame su posebna priča, jer kad bi domaći i strani marketinški eksperti makar pokušali da neke proizvode predstave bez žena koje se ponašaju onako kako se nijedna žena na planeti ne ponaša ("Ah, kako ti je intenzivna boja kose), stvari bi izgledale daleko drugačije i u životu i u medijima - ocenjuje Tamara Skrozza.Prema njenim rečima slika žene u medijima ne može se bitnije promeniti sve dok žene koje rade u medijima ne promene svoj stav o sebi i svom poslu.Sekcija Žena u medijima u okviru NUNS sprovela je akciju neformalnih susreta sa ženama angažovanim u medijima u Novom Sadu, Zrenjaninu, Somboru, Kruševcu, Novom Pazaru, Kragujevcu, Kraljevu i Beogradu, a prisustvovalo im je približno 70 žena. Utvrđeno je da žene primećuju određene forme diskriminacije u redakcijama, ali da u najvećem broju slučajeva to pripisuju tradicionalnom društvu, bez preterane želje da tu nešto promene. U tom smislu ističe se veći broj muškaraca na rukovodećim pozicijama, instrumentalizacija žena na uredničkim pozicijama, izbor sektora u redakcijama... Neki od najvećih problema su usklađivanje privatnog života i posla bez utvrđenog radnog vremena, nerazumevanje među ženama u redakciji, da je prilikom prijema novih koleginica primarno kako određena osoba izgleda i koliko godina ima...Tokom tih susreta definisano je, između ostalog, nekoliko predloga, kao onaj da se apeluje na nadležna ministarstva da omoguće da u svakom gradu bude otvoren bar jedan vrtić koji bi radio tokom celog dana, zatim na vlasnike medija da ženama u redakcijama omoguće bar jedan ginekološki, onkološki i endokrinološki pregled godišnje, u pitanju bi bili besplatni pregledi u privatnim klinikama, predložiti da se u okviru novinarskih udruženja osnuju fondovi pomoći ženama koje su na trudničkom ili porodiljskom odsustvu, jer bi im to olakšalo period u kojem moraju da se odreknu tzv. tezgi.

http://www.poslovnazena.biz/