Bec u par dana

Bec - ulazak
Ulazak i isti utisak kao pre 10 godina i dolaska iz razvratne Francuske. Hladan i aristokratski Bec.

Bec - dan I ili kako mi se otvorio becki dan

Jutro i osecaj koji prija. Dok otvaram prozor vidim dvoje uzurbanih. Lep par. On, kao i svi njegovog pola u Becu, nosi kratak crni elegantan kaputic, boemski sal oko vrata i naravno naocare za vid sa tankim elegantnim okvirom. Lap top u ruci. Drze se za ruke. Lepa je, mrsava i ima dugu svetlu kosu, ne nordijsku-austrijsku. Kada su skrenuli sa Renweg Strasse u moju ulicu, on je brzo privuce i poljubi. Sladak poljubac pre austrijskog precizno isplaniranog radnog dana...

Bec je graciozan bas kao svaka fasada uzanih `mediteranskih` ulica najjuzeg centra. Kazu, imao je iste graditelje kao Milano. Pogled na Bec iz svakog ugla odaje srz evropskog elitizma. Mozart je u vazduhu i Beclije jednostavno ne dozvoljavaju da to zanemarimo. Prodaju ga u svim mogucim bocicama i na svim soljama, ali i kroz najsladji ukus worldwide poznatih kugli. Bio i ostao najcenjeniji poklon.

Bec je oslikan kocijama...Jarko crvene, bele i crne sa kocijasima koji imaju duge plastove.

Bec -dan II ili kako sam upoznala Baden

Polazak za Baden obecava kratku voznju, sat vremena. Baden bei Wien je prefinjena banja i grad sa, kazu, drugim po velicini kazinom u Evropi. Gejzeri vrele sumporske vode. Kuca gde je Bethoven ziveo godinama. Rodio se u Nemackoj, ziveo na 65 mesta, umro u Becu. Prelepe fasade ukrasene puzavicama i natpisima ulica karakteristicnim germanskim fontom. Katedrala u centru gde je Mozart svracao tokom svojih poseta Konstanci u banji...

Bec -dan III ili kako je piti kafu u Kafe Centralu

Navigator nas vraca u Bec. Herrengasse Strasse je vec siroka ulica, karakteristicna za germanske velike gradove, kakve pamtim. Stephansdom katedrala u centru koja para nebo svojim ostrim vrhovima i snobovski Sacher hotel nasuprot Wiener Staatsoper. Prethodne noci je bio `opernbal`, noc kada, kako kaze moja nova poznanica Hrvatica Dijana, `svi najljepsi i najbogatiji` dolaze u kocijama na bal. A 2008 je. I divan je osecaj da toga ima i da ima nekog ko to neguje. Takav su narod.

Cafe Central je mesto gde je nekada Vuk Karadzic sretao Dositeja, pa su sedeli satima i pricali o Srbiji. Ja sam ipak sela tamo da se odmorim od utisaka i spremim se za jos jednu setnju od Peters Plaza do katedrale... Oprostice Vuk, ali lepo je kupiti neku sitnicu, bar za uspomenu. Makar solju sa Mozartovim likom. Znam da je klise, ali moze mi se :)