Automatizovanost zivota savremenog doba (koliko klisea?) je ugrozila bice u nama, zivot kome je potreban vazduh, zivot kome je potreban zivot. Nase postojanje se moze svesti na mehanicki rad, gledanje kutije televizora, danas anoreksicne plazme, monitora, I na nabavku najnovije tehnologije. Svako ima svoj broj, mora da bude dostupan. U svako doba znaju gde smo. Globalna zavera dobija najzad svoj oblik. Boxovi u kojima homosapiens provodi nesto sto bi se trebalo nazvati zivotom I koji u svakom trenutku odredjuju pokrete, misli, moduliraju nacin razmisljanja, koje vise nije instiktivno ili urodjeno, nego steceno limitiranom visinom zarade, pogled na drugu betonsku kutiju samo uzima nadu vec praznom I umornom bicu. Tu vise nema pola, nema generacijskih razlika, nema posebnih zelja I nadanja. Matrica je dovedena do savrsenstva, od sive indstrijske revolucije - prapretece novog sistema uredjenja nasih malih minornih, svrsishodnih zivota. Zena gubi ulogu zene, preuzima gvozdeni teret teskog egzistencijalizma I tu nema mesta identifikaciji sopstvenog uma jer on vise kao takav prestaje da postoji. Kolektivna svest je znacajna, bitna, jedna. Dolar je u mozgu, kez uspeha na usnama, misici su potrebna masa u borbi za poslovni uspeh. Ko je zapravo jedinka, bice, Human? Da li imena treba pisati velikim slovom, da li treba praviti razliku, ljude poznavati, svrstavati ih u grupe, trositi mozak I dragocene sekunde modernog zivota na beznacajnost prolaznosti?
No comments:
Post a Comment