Sunday, February 17, 2008

Jucerasnji dan


Poceo je tako sto je crna hronika razbila tisinu nedeljnog jutra pred proglasenje nezavisnosti. Novi Sad, pa Kopaonik. Sve sami mladi ljudi i sve same uzasne nesrece.
Zatim su ugladjeni i utegnuti shiptari seli u klupe svoje skupstine i poigrali se nasom civilizacijom. Evropom i hriscanstvom. Uzeli su neki papir, iskezili se i potpisali ga. Toliko je potrebno da deo jedne stare drzave uzme neko pleme koje sopstvene zene tretire kao raspolodne krave. Upecatljivim ljigavim facama razbojnika i trgovaca belim robljem, oni su obavili to sto su zeleli. Kazu ima nas samo 7 ili 8 % i to je razlog. Kazu, ugnjetavani su... a ne pominju infrastrukturu sto im drug Tito ostavi u nasledje i ne pominju skole koje smo tom prostom narodu pruzili. Sada znaju samo za odela i ustirkane kravate.
I tako dok rulja sa pistoljima u ruci i divljackim urlicima slavi proboj na stari kontinent, u studiju CNN-a profesor, izvesna Jelena Subotic koja pod losim puderom i podsmehom objasnjava javnosti kako je tesko, ali shvatice Srbi da je to nesto sto je logicno i trebalo je da se dogodi. Zatim kaze kako `su neki nasi srednjovekovni spomenici` upravo na Kosovu i da ce nam biti tesko da shvatimo da je to sada na tetitoriji susedne zemlje... Hvala Jelena, i stidi se i dalje svog imena i svog prezimena i svog porekla i uvuci se sto mozes vise americkoj javnosti, mozda i postanes vice dean na tom univerzitetu. Izdaja.
U isto vreme ambasador Srbije u Americi, vidno ogorcen svim sto vidi u tom trenutku, jednostavno kaze `nothing is inevitable`. Jeremic, vec uzasno ljut (a i kao ne bi, kada direktno odgovaras i naciji i precima) pokusava da diplomatijom prikrije bes. Bes zbog nepravde koja traje, evo vec, decenijama.
Francuska, Nemacka, Britanija i Italija prve priznaju. Njima, isto svaka cast za agilnost. Koja ce prva da se spusti nize i da poljubi tlo pred americkom cizmom. Za Nemacku i Italiju me i ne cudi, ali dno koje dostize Francuska i Britanija poslednjih desetak godina je zaista za primer poniznosti jedne drzave. Bravo.
I najzad nasa obracanja. Ostra i jednostavna. Kosovo je Srbija i budite disciplinovani. Pokazite svetu da smo jedna demokratska i mirna drzava. Ne znam sta u tome nije bilo jasno navijacima pojedinih klubova i besposlicarima prestonice da vec kroz par sati demoliraju centre Beograda i Novog Sada?! I dokle losa medijska slika o nama, o meni? Ne zelim da mi drzavu, da mene, predstavlja CNN i ne zelim da me ljudi u svetu vide kroz pobesnulu masu dokonih vandala sa sajkacama i kokardama (jer da ga pitas sta je kokarda, on to i ne zna, ali je jeo ceo zivot u Meku i kupovao u Merkatoru, a veceras mu bas doslo da ih demolira). Licemerje.
U svakom slucaju, Car Lazar je nekako dosao logicno ovde. Neka se bar on pomoli bogu, onom nasem pravoslavnom, za mirne noci dece koja su ostala tamo dole, ispod granice.

No comments:

Post a Comment