Prija da se vidi jedan Beograd i jedna Srbija kakvu svi mi znamo, i u kakvoj smo rodjeni. Jedna vesela zemlja, koja je ugosti ona bas ugosti. I da se gromoglasna muzika cuje i da se raspali iz puske (ili pirotehnike) i da se oznojimo od lude igre, i da poludimo, da zaboravimo, na trenutak, sve probleme, i da sve to bude na pravi i nacin i da se pamti. Po dobru. Samo da je gostu dobro. I lepo da prica o nama.
Juce je sve bilo savrseno. Juce sam bila u Beogradu, jer juce je bio `lep dan u Beogradu` i juce je `svet bio u Beogradu`. Na Kalemegdanu, pored mene na klupi, dve devojke iz Rusije, pored momci iz Spanije, sede i jedu neki sendvic par Nemaca i neki Irci. Lepe Svedjanke i Cehinje... Hrvati i Grci...I mladi i stari. I tako svuda. Sevaju blicevi, ljudi su nasmejani, atmosfera je nenapanda, prijatna, mirna, evropska. Srbija je jedna lepa zemlja. To mi znamo. Drago mi je sto je to juce svet video.
Dima je pobedio i neka je. Sta sada? Bilo je boljih pesama, nama je bitno ono drugo. Bitno nam je da su gosti srecni i zadovoljni, nahranjeni i napojeni. Jer mi smo opet kazem, domacinska zemlja, i srecni smo samo kada su i oni srecni.
No comments:
Post a Comment