Friday, September 26, 2008

Carsav, evri i cedno devojce



U vreme Vavilonskog carstva ljudi su verovali da su device zla divlja bića koje će, tako nevine, tokom prvog seksualnog iskustva ubiti muškarca. Da bi se to sprečilo, devojački himen probijao se u posebnom ritualu, a izvodile su ga sveštenice hrama boginje ljubavi i rata. Sličan ritual se vekovima kasnije sprovodio i u Peruu, ali ovog puta na javnom mestu, pred publikom, dok su čast da obave razdevičenje imale majke devojaka. Za razliku od vremena hrišćanstva, u to doba verovalo se da device u sebi nose duh pramajke, koji se oslobađa tokom prvog seksualnog čina i koji bi mogao ubiti muškarca. Dolazak hrišćanstva i drugih većih religija učinio je da se ova shvatanja potpuno preokrenu: negativni stavovi Crkve prema seksualnosti doprineli su tome da se devičanstvo smatra najsigurnijim znakom čistoće i nevinosti. Na ovaj ili onaj način takav stav održao se vekovima: prave hrišćanke u brak bi trebalo da uđu nevine, muslimani veruju u raj u kojem muškarce posle smrti čekaju device kojima se svake noći vraća nevinost, dok neki muškarci u Kini i danas veruju kako seks s devicom leči svaku bolest. Takva shvatanja razvila su se vremenom u psihološke i sociološke fenomene kojih se čovečanstvo teško oslobađa – seksolozi smatraju da je pridavanje značaja nevinosti uzrokovano time što se muškarci plaše poređenja s drugim mužjacima, a suštinski su užasnuti činjenicom da je neko pre njih posedovao ženu s kojom su u vezi.

Iako su moderna vremena (a s njima kontracepcija, feminizam i slobodno poimanje seksualnosti) doprinela tome da nevinost prestane da bude tabu tema, tako je i činjenica da ta moderna vremena ne stižu baš do svih krajeva planete. U muslimanskom delu sveta nevinost je i dalje uslov svih uslova za udaju, dok je u hrišćanskom okruženju devičanstvo nešto što je krajnje poželjno. Pre dve godine u emisiji na jednoj od naših televizija s nacionalnom frekvencijom budući mladoženja je pred milionskim auditorijumom ispričao kako je, pošto je prvi put spavao sa svojom devojkom, majci odneo čaršav kao dokaz da je snajka čedna – priču su potvrdile i majka i devojka, a pritom osmeh na njihovim licima bio je dokaz zadovoljstva. Imajući u vidu da je reč o emisiji koja već poslovično prikazuje sliku "prave Srbije", one sakrivene iza priče o modernim vremenima, lako je pretpostaviti da se slična scena događa i među mnogim drugim parovima na našim prostorima.
Kada se sve to ima u vidu, moglo bi se reći da se nevinost ne vraća u modu. Sve veća popularnost himenoplastike, hirurške intervencije tokom koje se himen ponovo sastavlja i devojkama vraća nevinost, govori u prilog tezi da se mladi ne libe predbračnih seksualnih odnosa, ali da im isto tako nije strani koncept udovoljavanja partneru i tradicionalnim normama. Dr Dušan M. Protić, estetski hirurg koji godišnje obavi dvadesetak operacija rekonstrukcije himena navodi da se žene na tu proceduru najčešće odlučuju iz lukrativnih razloga, odnosno da bi svoju nevinost dobro unovčile ili unapred osigurale bračni mir: "Imam pacijentkinju koja ima 19 godina, a kojoj sam već tri puta vraćao nevinost. Pretpostavljam da je ona to dobro unovčila i svojim partnerima prilično naplatila užitak koji im je priuštila. S druge strane, imao sam pacijentkinju čiji je verenik otišao u vojsku, znajući da mu je devojka nevina. U međuvremenu, ona ga je prevarila, zatrudnela i abortirala. Samo nekoliko nedelja posle abortusa, došla je kod mene na himenoplastiku." Ipak, dr Protić napominje da ima žena koje vraćaju nevinost iz zdravstvenih razloga – jedna njegova pacijentkinja izgubila je nevinost s čovekom kojeg nije volela i zbog toga je imala ozbiljne psihološke smetnje.
Nažalost, validna statistika o broju ovih procedura na godišnjem nivou ne postoji, ni kod nas, a ni u svetu. Prema podacima američkog Udruženja plastičnih hirurga, koje okuplja 90 odsto tamošnjih hirurga, tokom 2005. na teritoriji SAD urađene su 793 operacije, a iduće godine 1.030. Te cifre zanemarljive su u poređenju s brojem drugih estetskih procedura, ali bi istovremeno trebalo imati u vidu da, zbog želje pacijentkinja da ostanu anonimne, rekonstrukcija himena najčešće podrazumeva potpunu tajnost i zaobilaženje statistike. Primera radi, istovremeno kada su objavljeni podaci o nekoliko stotina operacija u SAD, dr Marko Pelozi, njujorški ginekolog, izjavio je za medije da himenoplastiku obavlja od 1975, da je na početku svoje karijere radio prosečno dve ovakve operacije godišnje, a da ih sada obavi deset tokom jednog meseca. To bi značilo da je samo dr Pelozi uradio više himenoplastika nego čitavo Udruženje plastičnih hirurga. Slična je situacija i u Francuskoj, zemlji gde se himenoplastika statistički i ne pominje, a u kojoj je sve veći broj muslimanki koje se obraćaju hirurzima kako bi stvorile utisak o svojoj čednosti i životu u skladu s verskom tradicijom. Što se naših prostora tiče, hronični nedostatak statistike primetan je i u ovom segmentu: različiti stručnjaci daju različite procene, a o eventualnom porastu broja pacijentkinja koje žele da povrate nevinost samo se nagađa. Dr Protić smatra da se u Srbiji godišnje obavi "nekoliko hiljada operacija": "Primećujem porast broja pacijentkinja koje odlučuju da povrate nevinost. To je prosto trend, uzrokovan savremenim načinom života. Žene su nekada manje održavale seksualne odnose pre braka, pa je bila i manja potreba za hirurškim intervencijama. Danas je promiskuitet daleko veći, a i dalje imate muškarce koji drže do nevinosti ili dobro plaćaju za nju."

Inače, rekonstrukcija himena je operacija koja se oduvek obavljala, s tim što su u prošlosti to radile seoske babice, primenom priručnih sredstava. Danas novi himen se pravi od postojećih ostataka himena, ušivanjem koncem koji organizam brzo apsorbuje (konci se ne skidaju). Konac je obično načinjen od veštačkih materijala, ali je donedavno bio pravljen od mačjih ili zečjih creva. Reč je o, kako kaže naš sagovornik, preciznoj operaciji koja ne utiče na seksualnu osetljivost žene, a istovremeno podrazumeva da će se tokom prvog sledećeg seksualnog odnosa dogoditi isto što se dogodilo i prilikom prvobitnog gubitka nevinosti. Ženama koje ne žele da odu pod nož, a istovremeno hoće da ubede partnere kako im je prvi put, preostaje samo da primene stare narodne recepte ili nove, veoma inventivne proizvode koji se mogu naći po seks-šopovima (u tome su neprevaziđeni tajlandski seks-šopovi). Sudeći po Adrijani Limi i devojkama koje nevinost gube po više puta, reklo bi se da je nevinost svakako u trendu. Ipak, postoji nada da će većina devojaka na vreme shvatiti kako se radi o trendu koji mnogo boli, mnogo košta i mnogo podseća na srednji vek.

B92

No comments:

Post a Comment