Mae West je bila cudo. Njen zivot, koji je potrajao otprilike kao nekoliko zivota nekih drugih glumica, obelezio je naziv filma I am no Angel. Kao dete glamuroznih i estravaganting roditelja majke fotomodela i oca vlasnika privatne agencije, ona dobija intrigantno poreklo na kome bi joj i danas zavidele neke oskarovke. Na samom pocetku svoje karijere uzima ime Baby Vamp koje objasnjava i definise mnoge stvari i pojmove koji prate i danasnji film, ali i ceo zenski pol od samog Adamovog rebra. Platinasta i punacka, suvise izvijenih obrva, jos 1927 postaje i pisac i producent i glumica u predstavi ni manje ni vise nego pod nazivom Sex. Posle burnih odlazaka i povratka iz zatvora, Mae se pojavljuje sa temom homoseksualizma, boreci se za prava sloboda!? Ne znam da li je potrebno ici dalje sa komentarima o stvaranju jedne mlade zene koja je verovatno greskom rodjena 100 godina ranije, koja bi i u 70im i 80im bila tabu, nesto sto treba zabraniti, nesto sto bi se verovatno tajno gledalo. Postavlja se pitanje odakle, ne hrabrost, nego ideja za ovakvo stvaralastvo. U ovom periodu polako pocinju da se pojavljuju hladne dame iz germanskih I nordijskih delova Evrope sa jakim akcentom I setnim pogledom i da zauzimaju glavno mesto na sarenim filmskim plakatima. Marlena i Greta su svet za sebe. Prva u odelu muskarca, cilindru, sa dugackom mustiklom, druga u svetu daleke Rusije, nesrecne ljubavi, samo njoj posebne glume i misterije.
Junakinja tridesetih je pomalo lucidna, slatka, slobodna, pije, provodi se , nosi duge haljine i zivot joj je uglavnom lep. Catherine Hupburn ili Claudette Clobert su tipicni primeri te opustene i bezbrizne mlade zene...Ona stopira, detinjasto zavodi, nije ni vamp, ni fatalna, nije ubica, ne mrzi...U filmu Bringing up a baby ili It happened one night obe dame imaju zadatak da budu bas relaksirajuci glam karakteri, one koje upadaju u sve moguce nevolje, a pri tom ne gube na moralu i naravno nikako ne na sopstvenom izgledu. Do kraja savrsene u nekom svom svetu izmedju dva svetska krvoprolica... Beg u bioscope je bio nacin za beg od surove stvarnosti, od okruzenja, od dolazece nacisticke Nemacke…Amerika jeste bila van svega toga, cak I u vreme ratova, ali tmurni oblak koji je se nadvio tih nekoliko decenija unistio je glamuroznu kosmopolitsku mapu. U razgovoru sa starijim ljudima, a u tu kategoriju ubrajamo najcesce roditelje nasih roditelja, uglavnom zacudjujuce shvatamo da se secaju svih premijera I glumica, zapleta I vrtoglavih raspleta filmova, I svakog najmanjeg detalja iz ovog perioda jer su omaljeni gledali u platno kad god je za to bilo prilike. Bioskopski azil je tada bio jedino resenje prividne alijenacije.
No comments:
Post a Comment