Monday, August 3, 2009

Koliko smemo da se igramo Evrope?


Koliko smo mi zapravo spremni da se igramo Evrope? Da li smo uopste svesni sta to znaci? Mi, mozda jesmo bili Evropa pre te Evrope, ali sada smo malo vise Balkan nego ta Evropa. Lezi nam vise Guca nego Exit, ne kod svih, ali srpski globalno da. I onda imamo neka nova pravila, uvode nam nesto novo, a mi, nespretni, zeljni slobode bez viza, trcimo, spoticemo se i padamo na nos, na glavu sve nize.
Hocemo evropsko radno vreme, radne navike, nacin zivota ispunjen sportom i poletom? Hocemo kataloge od zivota, modne casopise i reklame za balans jogurt, a dusa iste burek, merak i kafu par puta dnevno. Srbija je urezana u venama, mesavina laganog i patrijahalnog istoka, i ostrog i u isto vreme, razuzdanog zapada. A mi, zbunjeni, negde izmedju. Onako ko da smo pali s` kruske. K`o da smo jeli bunike, k`o da smo….ma, ne vredi. Sama slika po sebi je smesna i vise od toga.
Mladi bankari, nova rasa Srba i Srpkinja koja je nikla posle 2000, ulickana u to jedno odelo i komplet koje imaju, glumi neku visoku bankarsku elitu. Radi sa osmehom od 9 do 21 00, a osmeh sve intenzivniji, ostriji. Pretvara se u kez. I posle svega dodje tako jedna utegnuta profi bankarka kuci, a dete je upiskano i gladno ceka… muz i ne postoji, a rodbina i prijatelji je odavno ne zovu nigde, jer oni za nju odavno i ne postoje.
I tako sa trgovackim putnicima sa diplomama medicinskog fakulteta, tako sa svima nama koji imaju plate minorne, dusu balkansku i uslove za rad evropske.
A neko ce vrisnuti, samo se ceka prvi.

No comments:

Post a Comment